Arči i Vila

17.5.2011.

Kalemegdanski točak

Dilan: “Koliko još imamo do tamo?”

Šenon: „Veoma smo blizu, nemoj da si nestrpljiv.“

Dilan: „Kakvo je to mesto, čemu tolika tajanstvenost?“

>>

14.2.2011.

Poslastičarnica, Brod, kilt, McGregor i druge stvari

Pošto je počela da oseća glad Vila je odlučila da svrati negde da nešto prezalogaji. Njen stomak je slao signale koji su govorili da to nešto mora biti slatko nešto jer se sad ipak osećala kao potpuna vila, iako su krila koja su izazivala tu ispunjenost bila pomalo kič i rogobatna. Htela je da se nasladi. Pardon, zasladi. A koje je bolje mesto za naslađivanje, pardon, zaslađivanje od Милице посластичарнице? Sela je za sto koji je jedini bio slobodan, a sa njega još nisu stigli da uklone tri tanjira iz kojih su jeli prethodni gosti i Vila je pokušala da zamisli kako su ti gosti izgledali i šta su bili naručili. U međuvremenu joj je stigla princes krofna. Dok je uzimala poslednji zalogaj osetila je da je neko vuče za rukav u predelu lakta, a taj neko je morao biti svakako mnogo manji od nje jer joj je rukav bio povučen na dole. Okrenula se i spazila predivnog klinca s crnim četvrtastim naočaricama za vid koji ju je upitao:

„A je l’ ti to ideš na maskenbal?“.

>>

30.12.2010.

Milderd u Beogradu

Prošlo je već pet sati od kada su Arči, Avgust i Mildred doputovali u Beograd.

Mildred se radovala kad kod bi prepoznala neku zgradu i oduševljavale su je promene koje je zapažala.

Mnogo se smejala kada je shvatila da je nekadašnji bioskop „Jadran „ sada coffie shop i da se na početku Knez Mihajlove ulice nalazi NIKE prodavnica.

>>

20.12.2010.

Vila i nova krila

Vila se tog jutra probudila s pesmom koja je odzvanjala u njenoj glavi. Išla je otprilike ovako:

Mediteran hoću peške da pređem

Mediteran hoću peške da pređem

>>

29.11.2010.

Arči i Mildred

Temperatura u autobusu koji je konačno stigao na granicu između Venecuele i Brazila sada je iznosila 55 stepeni Celzijusovih.

Autentični beogradski stric Avgust gledao je ka Arčiju i poluglasno izgovorio: "Cccc...cccc...pa ovo je stvarno neverovatno, ovaj je zaspao i vidi ga, ej, potpuno bezbižan, cccc...ccccc, vidi, ima i lagani kez čak i dok spava, pa to stvarno, cccc...cccc, pa ja stvarno ne znam, moraću da primenim ozbiljnije mere...možda da iskoristim ovaj trenutak dok spava i da ga ubacim u avion i pošaljem nazad u Beograd, ej, u sred džungle on meni - Vodio sam Vila kući u Zimbave, pa nešto kao - Moja Vila uživa jede pomoranje, pa kakav je to iskvareni srpski jezik...auuu, cccc...ccc, pevao mi kao neki crnac, neće čovek kući, cccc...ccccc.."

U tom trenutku u autobus je ušao brazilski policajac i zamolio putnike da pripreme pasoše kako bi se rutinski pregled dokumenata obavio što brže.

>>