8.3.2012.
Vilu je umelo da dovede do ludila to što je morala da čeka u redu (i figurativno i bukvalno) da bi provela određeno vreme sa Arčijem, a najviše joj je smetalo to što je njeno društvo išlo u korist njemu, a ne obrnuto. On kao da nije obraćao pažnju na to. Činilo se da u svakom momentu u njegovom životu postoji neko bitniji od Vile i kao da uopšte nije bio svestan važnosti njenog prisustva. I večito se ponašao kao da ga boli ćošak. Eto, sad je proveo dan s Mildred na Kališu, a dobro je znao da bi čitavo svoje biće najpre trebalo da skoncentriše na odlazak na zemunski buvljak.
I bila je umorna od ove njihove prekookeanske jurnjave i od toga da ga slučajno sreće. Razlog zbog kojeg nije smela da stvari preuzme u svoje ruke bio je taj što u vilinskom svetu slučajnost predstavlja nešto sakralno i što se upravo na slučajnosti i zasniva čitava vilinska služba. Vilama je dozvoljeno da ponekad upotrebe moći da bi naterale vodu na svoju vodenicu (kao onda kada ga je pozvala telefonom), ali to je samo da bi se započeo taj ciklus slučajnosti koji je karakterističan za situacije u koje su vile umešale svoje prstiće.
Kada bi uspela da se seti svih tih slučajnosti koje je doživela i koje su drugi zbog nje doživeli čini se da bi na kraju bilo neminovno pronaći nekakav logičan sled istih ili bi se međusobno te slučajnosti negirale i uklapale jedna u drugu kao delovi slagalice i onda bi sve postalo objašnjivo, razumljivo i stoga neizmerno dosadno. Zato je jedan od najbitnijih faktora pri doživljavanju slučajnosti blagovremeno zaboravljanje istih. A najvredniji njihov učinak (onih tek doživljenih ili onih nezaboravljenih) je taj što čine da se osećamo posebno.
"U redu je, stvarno, idite, razgledajte grad, ja odoh da odmorim malo. Znaš, Arči, pokušala sam da pronađem nešto danas, nešto što bi moglo da ti pomogne i uspela sam u tome", rekla je pomalo indiferentno i tutnula mu nekakvu knjigu u ruke. Kulturologija, Sreten Petrović, izdato u Beogradu, 2005. godine.
"Pogledaj šta se nalazi na 289. strani", dodala je značajno, podignuvši obrve, a onda je odlepršala u sumrak.
"Daj da vidimo šta tu piše", rekla je Mildred i otela mu knjigu iz ruku ne skidajući osmeh s lica.
Početni pasus odeljka koji je nosio naziv (gle čuda) Vile glasio je:
Vuk je zabeležio: "Vile žive po velikim planinama i po kamenjacima oko voda. Vila je svaka mlada, lijepa, u belu tanku haljinu obučena, i dugačke, niz leđa i prsi raspuštene kose. Vile nikom neće zla učiniti dokle ih ko ne uvrijedi (...), a kad ih ko uvrijedi, onda ga različito nakaze: ustrijele ga u nogu ili ruku, u obje noge ili u obje ruke, ili u srce, te odmah umre".
"Ijao!", izletelo je Arčiju, a u glavi je premotavao film pokušavajući da se seti da li je ikada uvredio Vilu.
Onda je uhvatio Mildred za ruku i odjurili su do prvog internet - kafea. Mildred se sve vreme glasno smejala jer joj uopšte nije bilo jasno šta se događa i razmišljala je kako će sve ovo rezultirati jednim zanimljivim novinskim tekstom, a Arči je izgledao kao da ima nešto ozbiljno i veliko na umu i kao da budućnost planete zavisi od njega.
Otišao je na wikipedia.com na srpskom, ukucao "vile" i dobio sledeće:
Виле – У јужнословенској митологији женска натприродна бића, наклоњена људима. Замишљане су као изузетно лепе девојке златних коса и са крилима, одевене у дуге, прозрачне хаљине и наоружане стрелама. Оне живе далеко од људи, по планинама (планинкиње, загоркиње), покрај вода (водаркиње, бродаркиње) или у облацима (облакиње). Веровало се да се рађају из росе, неког цвећа, кад пада киша и греје сунце и кад се на небу појављује дуга. Своје дворце, изузетне лепоте и раскоши, граде на облацима.
Могу се преображавати у различите животиње, првенствено у лабуда, сокола, коња или вука. Често јашу на коњу или јелену, одлазе у лов, а још чешће играју у колу. Заљубљују се у јунаке, које помажу и саветима и делима, а каткад су њихове посестриме (нпр. Марко Краљевић и вила Равијојла). Наклоњене су и девојкама, које од њих многу измолити лепоту или заштиту. Виле особито вешто видају ране задобијене у бојевима, и то различитим биљем. Располажу и способношћу прорицања.
Виле тешко праштају увреде и својим стрелама или погледом усмрћују оне који их повреде. Потчињавају се само онима којима пође за руком да им отму одећу, а ако им неко одузме крила, преображавају се у обичне жене.
Могу имати козје, коњске или магареће ноге.
Врло често помињу се у десетерачким народним песмама или у народним причама. По народним предањима и веровањима имају дуге расплетене косе и окупљају се на изворима река и језерима, где голе играју коло у води.
У топономистици Србије и Црне Горе има доста места с именом вила, нпр. Вилин извор на планини Кому, Вилине воде у Београду...
Њима се сличне русалке, у ствари утопљенице или некрштена деца, преображена у девојке са дугом распуштеном зеленом косом, мада се у појединим крајевима верује да су и виле душе несретно умрлих девојака. Док су код северних Руса ружне и наге, спремне да одвуку под воду сваког ко им се приближи, русалке које настањују Дњепар и Дунав имају заносан изглед и својом песмом зачаравају пролазнике. Посебно су опасне у недељи русалки (недеља која следи после Тројица), јер оне тада излазе из воде, јуре по пољима, пењу се на дрвеће и играју на пропланцима.
Vila je za to vreme sedela u slatkoj maloj ušuškanoj knjižari/čajdžinici "Apropo" , pijuckala zeleni čaj i grickala crnu čokoladu. Postoji nešto u toj kombinaciji. Svakako postoji. Možda je stvar u gorčini koja, uneta spolja, na određen način neutrališe onu gorčinu koja se nakupi iznutra. U svojoj do pola punoj šolji ugledala je dugu.
Arči je nastavio da surfuje s apetitom. Mildred se smešila, treptala i sve beležila u crvenu sveščicu koju joj je Arči poklonio kao suvenir iz Beograda.
Fairies in popular culture
For a more comprehensive list, see List of fairy and sprite characters
Fairies are often depicted in books, stories, and movies. A number of these fairies are from adaptations of traditional tales.
Perhaps some of the most well-known fairies were made by Disney. Tinkerbell, from the Peter Pan stories by J.M. Barrie[84] and the Disney adaptation. While in Carlo Collodi's tale Pinocchio a wooden boy receives the gift of real life from a fairy described as the "lovely maiden with azure hair",[85] who was dubbed the "Blue Fairy" for Disney's adaptation.
As would be expected, fairies appear in other media as well, including novels, video games, and music. A comprehensive list is beyond the scope of this article, but one recent and notable example is Susanna Clarke's novel Jonathan Strange & Mr. Norrell, which revolved about two magicians with close connections to the fairy world;[86] it won the Hugo Award for Best Novel.[87] Clarke drew heavily on British folklore for this work and her collection of short stories The Ladies of Grace Adieu, including retelling the story of Tom Tit Tot as her "On Lickerish Hill".[88]
As fairy art, folklore and music inspired by it has continued to thrive in popular culture, various fantasy faires and conventions dedicated to everything fairy have sprung up around the country, such as Faerieworlds, Faeriecon and fairy festivals at Sproutwood Farm. Recording artist Gary Stadler released a series of fairy-influenced music CDs on Sequoia Records, beginning with "Fairy of the Woods" in 1994, and including "Fairy HeartMagic", that appeared on Billboard's top 25 New Age music chart in 2000, and featuring fairy artwork by Katlyn Breene of Zingaia.
Many children television programs such as The Fairly Oddparents also feature fairies and magic.
Fairies are a companion and helper of Ofelia and the faun in the Spanish movie Pan's Labyrinth by filmmaker Guillermo del Toro. They originally look like large insects but shapeshift after Ofelia shows them a picture of what a fairy is supposed to look like.
In the Harry Potter scenario, unusually, fairies are depicted as non-sentient and reproducing by egg and larva and pupa like insects do.[89]
In the Artemis Fowl series, faires are depicted as wingless creatures who can "mesmerize" humans and live underground.
Fairies are a prominent figure in the Fablehaven series, written by Brandon Mull. At the end of Book 1, several are magically transformed to human size, enabling them to save Fablehaven from a demon set on destroying it. They revere the "Fairy Queen" who is considered the most powerful being in the Fairy world.
A onda se slučajno, razmišljajući o Vili, setio kako je obećala da će mu u nedelju, kad budu krenuli na buvljak, doneti rakiju od kivija. Kivijevaču. Da je pokloni Mildred pre nego što krene kući. Onda je počeo da razmišlja o kiviju.
"Je li, Mildred, odakle potiče kivi?", upitao je.
"Misliš na pticu ili na voće?"
"Na voće, na voće."
"A... Pa s obzirom na to da ptica, valjda, vodi poreklo sa Novog Zelanda, verovatno je isti slučaj i sa voćem, je l' tako?"
"Nemam pojma, sad ću da proverim."
Ukucao je kiwi i pronašao sledeći tekst o njegovom poreklu:
Actinidia deliciosa is native to southern China, where it is declared as the "National Fruit" of the People's Republic of China.[3] Other species of Actinidia are also found in India and range east to Japan and north into southeastern Siberia. Cultivation spread from China in the early 20th century, when seeds were introduced to New Zealand by Mary Isabel Fraser, the principal of Wanganui Girls' College, who had been visiting mission schools in Yichang, China.[4] The seeds were planted in 1906 by a Wanganui nurseryman, Alexander Allison, with the vines first fruiting in 1910.
The familiar cultivar Actinidia deliciosa 'Hayward' was developed by Hayward Wright in Avondale, New Zealand around 1924. It was initially grown in domestic gardens, but commercial planting began in the 1940s. Italy is now the leading producer of kiwifruit in the world, followed by China, New Zealand, Chile, France, Greece, Japan and the United States. In China, kiwifruit was traditionally collected from the wild, but until recently China was not a major producing country.[5] In China, it is grown mainly in the mountainous area upstream of the Yangtze River. It is also grown in other areas of China, including Sichuan.[6]
"Dakle, Kina... Dvadeseti vek... Kivijevača je savremeni izum... Odakle njoj to uopšte?"