Brojevi

Gramatika

Gramarenje

Get it on Google Play

by Luka Činč

2016

Krugougo

Get it on Google Play

by Luka Činč

2016

Dobro veče, ovo pre mene bio je Đorđe. Moje ime je Grožđe. Večeras pričamo o brojevima.

Brojevi se pojavljuju u ovoj knjizi zato što su jedna od ukupno deset vrsta reči u srpskom jeziku. Inače sami po sebi više spadaju u knjigu iz mate, političke eke, atomske fize, fizičke heme ili kvantne mehe.

Glavna vrsta su osnovni brojevi. Služe da kažu koliko ima nečega, ili koliko je nešto teško, visoko, dugačko, široko, duboko, odnosno koliko nešto ima metara, litara, kila, sekundi, kandela, njutnova, volti, vati, oma, ampera, tesli, vebera, celzijusa, farenhajta, kelvina, rihtera, merkalija, brunelešija, bramantea, đorđonea, koređa, mazaća, berninija, karavađa. Šalim se, poslednjih sedam mernih jedinica ne postoje, to su imena likovnih umetnika. Uostalom, vi to znate ionako.

Kao primer za upotrebu osnovnih brojeva, navešćemo šta kaže Petar Luković:

"Pre svega, sve te priče da je pola Srbije proevropsko, okačite mačku o rep. Šta znači da je neko proevropski, kao navodno 70-80 odsto građana Srbije podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju. Nemaju pojma šta podržavaju i, by the way, 90 odsto od tih 80 misli - kad uđemo u Evropu biće super, imaćemo hiljadu evra platu, a neću morati ništa da radim. Svi tu vide samo pare, a niko ne pominje rad. I od tih 80 odsto, koliko njih se protivi izručenju Karadžića, Mladića, Šljivančanina tribunalu – 50 odsto. Pa izvini, Evropljanin koji se protivi tome mi malo blesavo izgleda."

Brojevi u ovom iskazu imaju funkciju priloga. Vezuju se uz imenice i imeničke sintagme, i govore o njihovoj meri ili količini. Luković je konkretno hteo da kaže kako ima mnogo ljudi koji hoće u Evropsku Uniju, ali da malo njih razume da to podrazumeva rad, izručenje Mladića i ostalo.

Sličnu ulogu imaju i zbirni brojevi, s tim što se oni odnose samo na živa bića. Dakle, pravilno je reći: petoro saradnika Lepog ritma srca, dvadeset dvoje ministara, troje dece, sedmoro štenadi, trideset šestoro jagnjadi, sto pedeset šestoro piladi. Nije pravilno koristiti zbirne brojeve za nežive stvari: šesnaestoro kompjutera, troje čiviluka, dvadeset sedmoro kesa, dvesta četrdeset devetoro čamaca. Izuzetak su nežive stvari koje poprime odlike živih, kao u filmu "Teror mašina". Dakle, ovde možemo reći da je četrnaestoro kamiona i osmoro cisterni opkolilo benzinsku pumpu. Šalim se, ne možemo.

Konačno, imamo redne brojeve, koji, kao što im i ime kaže, označavaju gde ili kad nešto ide po redu. Imaju funkciju sličnu prilozima, ali i pridevima. Recimo, Peti amandman američkog Ustava daje pravo optuženom da ne svedoči protiv samog sebe.

Kao što smo rekli, brojevi su pretežno tehničke reči koje služe da nam pruže dodatnu informaciju o nečemu. Ali ponekad, zbog konteksta u kom se pojavljuju, brojevi dobijaju naročito značenje. Primer su nazivi čuvenih filmova.

dvanaest žigosanih

Naveli smo samo notorne filmove, inače ima ih mnogo više. E sad, zamislite da ovi filmovi imaju drugačije brojeve u nazivima.

Koliko su brojevi bitni, najbolje se vidi po simbolici datuma. Mi svi znamo šta su:

Znamo i za druge datume, ali ove koje smo nabrojali vezujemo za određene događaje, to jest te događaje zovemo upravo po datumima. Niko ne povezuje 6. april sa rođenjem Rafaela 1483., Žana Rusoa 1671. i Bleka Frensisa iz grupe Pixies 1965., niti sa abdikacijom Napoleona 1814., otkrićem teflona 1934. ili pobedom ABBA-e na Evroviziji 1974., iako se sve to desilo. Za nas je 6. april dan kad su Nemci uzeli da nas rokaju, i to će ostati, koliko god da su Nemci sada okej.



  1. Padeži - Zašto su važni
  2. Funkcije u sintagmi i rečenici - Zašto mora da se zna šta je čiji posao
  3. Zavisne rečenice - Šta sve od čega zavisi
  4. Nezavisne rečenice - Njihova podela na tipove
  5. Rečenice - Zašto ne može da se napravi mašina za prevođenje
  6. Tipovi rečenica - Kakva je razlika između nezavisnih rečenica, zavisnih rečenica i rečenica sa nadziranom nezavisnošću.
  7. Odnosi unutar rečenica - Šta nije u redu sa različitim odnosima
  8. Vokali, sonanti i konsonanti - Grožđev izum takozvanih odličnih reči
  9. Imenice - čemu služe i zašto su toliko važne
  10. Pridevi - zašto se Lepi razlikuje od Sportskog ritma srca
  11. Zamenice - kako su se Angela Merkel i druge gospođe borile za svoj status
  12. Glagoli - ko su Mongoli, ko su Jarboli, a ko su pak glagoli
  13. Prilozi - šta ide u koju vrstu jela i uz koje reči
  14. Brojevi - zašto se ne može raditi sa šesnaestoro kompjutera
  15. Predlozi - zašto se kišobran stavlja nad glavu a jastuk pod glavu
  16. Veznici - u čemu su slični "Pineda" i "premda"
  17. Rečce - kako je Robinzon naučio Petka razliku između "da" i "ne"
  18. Uzvici - u čemu je razlika između "a?" i "e?"
  19. Uzdasi - zašto je neophodno da se uvede i ova vrsta reči
  20. Prezent - oblik u koji je lako doći ali je teško u njemu ostati
  21. Perfekat - zašto se ovaj oblik tako zove
  22. Aorist - čemu nas je Rista naučio
  23. Imperfekat - Grožđev plan o revitalizaciji ovog glagolskog oblika
  24. Pluskvamperfekat - o traumi koju nam je zadavao ovaj glagolski oblik
  25. Imperativ - apel za upotpunjavanje ovog glagolskog oblika
  26. Potencijal - o mogućnostima koje nam nudi
  27. Futur II - zanimljiv primer primene ovog glagolskog oblika
  28. Futur I - šta su Hana Arent i Sara Konor kazale vezano za prošlost i budućnost
  29. Glagolski pridevi - kakvi su to pridevi
  30. Glagolski prilozi - kakvi su sad pa to prilozi
  31. Infinitiv - zašto se ne treba zadovoljavati osnovnim stvarima
  32. Morfološka analiza na primeru tri notorne filmske rečenice
  33. Pogovor zelenkastoj gramatici - Kakva sve mučenja postoje

Kompletna arhiva

Hronološka arhiva

2009

2008

Kompletna arhiva