Funkcije u sintagmi i rečenici

28.12.2007.

Dobro veče, ovo pre mene bio je Đorđe. Moje ime je Grožđe. Večeras pričamo o funkcijama u rečenici i sintagmi.

Vama je dobro poznato da je u svakom poslu važno znati ko kosi a ko vodu nosi. Važno je znati i kom opanci a kom obojci. Od presudne je važnosti znati i ko je predsednik, ko premijer, ko ministar za infrastrukturu, ko ministar bez portfelja zadužen za nacionalni investicioni plan. Važno je znati i ko je kapiten, ko je trener, ko je glavni sudija, ko je linijski sudija, ko je komentator, ko je fizioterapeut. Sve je to važno.

Isto je tako važno i znati šta koja reč radi u sintagmi, i šta koja reč, sintagma ili rečenica radi u glavnoj rečenici. Kao što ne može svako da bude premijer, isto tako ne može svako ni da bude centar odnosno subjekat. Neko mora da bude i atribut, objekat, dopuna, odredba ili apozicija. Ne može svako da radi sve. Ne možete da od riblje čorbe napravite akvarijum! Skuvali ste ribe, gotovo je! To je - istorija!

Subjekat

To je gazda u rečenici. Kapiten u reprezentaciji. Dirigent u orkestru. Premijer u Velikoj Britaniji, kancelar u Nemačkoj, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, cezar, kajzer, predsednik upravnog odbora, otac porodice, jednom rečju mozak operacije.

- U početku stvori Bog nebo i zemlju.

Nije moglo obrnuto. Kao što ne može ni Poligraf da napravi Jugoslava Ćosića i Antonelu Rihu. Ne može ni pesma "Queen is dead" da napravi Morisija ili Džonija Mara. Ne može ni sijalica da izmisli Tomasa Alvu Edisona. Ne može ni Kosovo da štiti suverenitet Koštunice. Ne može ni kiosk da obije Jočića. Ne može ni auto-put Horgoš-Požega da asfaltira Ilića.

Postoje i rečenice bez subjekta. Zovu se bezlične rečenice. Grmi, seva, boli, otkida, svrbi, jebe itd.

Postoje i rečenice koje bi mogle da imaju subjekat ali se on izostavlja iz ko zna kojih razloga. Zovu se rečenice sa bezličnom konstrukcijom ili obezličene rečenice.

- Poništava se odluka o izmeni i dopuni odluke o nečemu. (normalno bi bilo: mi poništavamo odluku...)
- Ležišta da se isturpijaju i da se udare gvozdena ojačanja. (normalno bi bilo: isturpijaj ležišta i udari gvozdena ojačanja...)
- Te kugle da se ne čuju (normalno bi bilo: neću da čujem te kugle...)

Po pravilu, subjekat stoji u prvom padežu, nominativu. Postoje i rečenice gde je on u nekom drugom padežu, dakle gramatički je to objekat a faktički subjekat. To su rečenice sa logičkim subjektom.

- Noćas mi srce pati, noćas me duša boli
- Nema leba od muzike.

Ako gramatički subjekat ne radi ništa nego neko drugi njemu nešto radi, to je takozvana pasivna konstrukcija.

- Kako sam sistematski uništen od idiota

Centar

On je, pak, mozak operacije u sintagmi. Nije dobro porediti ga sa centrom u košarci, jer u košarci će ipak pre biti da je mozak operacije plejmejker. Centar je obično neki klipan, neki veliki brat Dalton, dok je plejmejker najmanji, najinteligentniji i najćelaviji Dalton, recimo Đorđević.

- Povratak Džedaja
- Smrtonosno oružje
- Ubica mekog srca

Predikat

To je glavni saradnik subjekta. Bez njega subjekat ne bi bio subjekat. Bez njega rečenica ne bi bila rečenica, mogla bi da bude u vrh glave sintagma. On govori šta subjekat radi ili ko je subjekat, ili kakav je to čovek. On je glavni violinista, glavni kelner, ministar spoljnih poslova, sudski izvršitelj, kapoređime, portparol, golgeter, Tjeri Anri.

Predikat je po pravilu ili glagol ili imenica, pridev ili prilog praćen pomoćnim glagolom.

- Cigani lete u nebo
- Ptice umiru pevajući
- Život je more

Postoji i takozvani složeni predikat, gde jedan glagol bliže pojašnjava drugi.

- Dr.Strejndžlav ili Kako sam prestao da brinem i naucio da volim bombu

Atribut

To je nešto bez čega centar, subjekat, pa i objekat često ne mogu. To je zastava, značka, bedž, logotip, jednom rečju obeležje.

Ponekad je to pridev ili pridevska sintagma.

- Šindlerova lista
- Strogo kontrolisani vozovi
- Maratonci trče počasni krug

Ponekad je to konstrukcija u zavisnom padežu, onda se to zove padeški atribut.

- Soba sa pogledom
- Vlak bez voznog reda

Opet, to može biti i imenica u nominativu.

- Konan varvarin
- Policajac manijak

Konačno, atribut može biti i cela rečenica, recimo odnosna rečenica.

- Svet koji nestaje
- Čovek koji je ubio Libertija Valansa

U slučaju kada atribut označava trenutno stanje subjekta, on se zove aktuelni kvalifikativ.

- Misisipi u plamenu
- Žene na rubu nervnog sloma

Apozicija

To je nešto što stoji odvojeno od subjekta i objašnjava ko je i šta je, to je njegova lična karta, vozačka dozvola. Ima sličnu ulogu kao i atribut, s tim što nije neophodna, premda lična karta i vozačka dozvola jesu neophodne. Razlika u odnosu na atribut tipa Konan varvarin je u tome što se apozicija odvaja zarezima

- Tarzan, čovek majmun

Objekat

Nezahvalno je biti objekat. Najnezahvalnije je biti objekat predviđen za rušenje, kao što je kuća glavnog junaka "Autostoperskog vodiča kroz galaksiju", a zatim i cela njegova, pa i naša, planeta. U slučaju rečenice i sintagme, najnezahvalnije je biti takozvani pravi objekat, dakle stajati u akuzativu.

- Baci mamu iz voza
- Ubiti pticu rugalicu
- I konje ubijaju, zar ne?
- Pinki je video Tita

Kao što vidite, ako ste takozvani pravi objekat, ako stojite u akuzativu, to obično znači da ćete pre ili kasnije umreti. Setimo se da je pesnik Bajagić svojevremeno rekao: Nemoj nikad biti gore, nemoj nikad biti dole. Mi ćemo dodati: nemoj nikad biti u akuzativu.

Bolje je rešenje biti nepravi objekat, u tom slučaju se obično stoji u dativu, instrumentalu i drugde. Tu se već lakše živi.

- Pričaj sa njom
- Sve o mojoj majci
- Ko je kome smestio

Odredbe i dopune

To su lepe i korisne stvari. One nam objašnjavaju gde, kad, kako, zašto, koliko i s kojim ciljem se neke stvari dešavaju. To su dakle, nekakvi novinari. Ne možemo reći da je lepo biti novinar. Lepo je biti novinar ako ste Lari King ili ako živite u nekoj drugoj prosperitetnoj državi. Biti Miloš Vasić je već dosta teže, a svakako nije lako biti Dejan Anastasijević, da ne nabrajamo neke koji su mnogo gore prošli.

Odredbe i dopune mogu biti reči, sintagme ili cele rečenice kao što su vremenske, uzročne, mesne, voćne i druge zavisne rečenice.

- Let iznad kukavičjeg gnezda
- Apokalipsa danas
- Nevolje zbog Harija
- Mlad i zdrav kao ruža
- Dobro da bolje ne može biti

Kao što ste primetili iz raznih primera, iste reči i sintagme igraju različite uloge u različitim konstrukcijama. Na primer, u sintagmi "Smrtonosno oružje", reč "oružje" je centar, dok je u sintagmi "Oružjem protiv otmičara" ista reč u funkciji odredbe. Isto tako, Jočić je u jednom trenutku bio u funkciji lica koje obija kiosk, dok je u kasnijem periodu bio u funkciji lica koje vodi računa da drugi ljudi ne obijaju kioske, na primer da ih ja ne obijam.