Futur I


ugledni beogradski bend



Sajt napravilo Breve

Ovo smo se odlično setili

Vaše srećno slovo za danas je

ß

Dobro veče, ovo pre mene bio je Đorđe. Moje ime je Audiogrožđe. Večeras pričamo o najlepšem glagolskom obliku, a to je futur I.

Zašto je to najlepši glagolski oblik? Zato što označava radnju u budućnosti, a mi se uvek nadamo da budućnost donosi nove mogućnosti.

Kao što znate, najrelevantnije moderne misli o odnosu prošlosti i budućnosti iznele su dve žene, Hana Arent i Sara Konor. U kratkom osvrtu koji sledi navešćemo i primere za futur I.

Sara Konor i Hana Arent

U knjizi "Izvori totalitarizma", Hana Arent je kazala da su "uzaludni svi napori da se spasemo od neumoljive sadašnjosti u nostalgiji još netaknute prošlosti ili da predviđamo da će doneti zaborav bolja budućnost". Takođe, u knjizi "Između prošlosti i budućnosti", Hana smatra da je uloga pesnika i istoričara da sačuvaju sećanje na prošlost i učine ga izvorom smernica za budućnost.

Druga moderna filozofkinja, Sara Konor, u filmu Terminator 2 je kazala: "Budućnost nije zapisana. Nema sudbine sem one koju sami napravimo". Sećajući se tih misli, njen sin Džon Konor shvata da će ih Sara primeniti tako što će ubiti Majlsa Dajsona, budućeg izumitelja sistema Skajnet, smatrajući da će tako spasiti čovečanstvo od katastrofe do koje bi ga doveo Skajnet. "Dyson! Miles Dyson! She's gonna blow him away!" uzvikuje preplašeni Džon.

Upravo u ovom filmu primenjene su i humanističke misli Hane Arent. Naime, junaci filma su se setili kako je u prošlosti čovečanstva mnogo toga rešeno i mirnim putem. U neobjavljenoj verziji scenarija za film Terminator 2, Džon Konor govori Arnoldu Švarcenegeru o primerima kao što su Mahatma Gandi, film "Kosa" Miloša Formana, poljska Solidarnošć i studentske demonstracije 1968. u Beogradu. Džon Konor naročito objašnjava Švarciju kako je tada izgledao profesor Dragoljub Mićunović i navodi citate iz njegovih govora, oponašajući i Mićunovićevo oblizivanje.

U poslednjem trenutku, Džon i Arnold sprečavaju Saru Konor da ubije Dajsona. Ali ne ostaju na tome, već mu objašnjavaju i zašto je ona htela da ga ubije i opisuju mu kako će on, Dajson, usrati motku u budućnosti. Zato sve četvoro odlaze da reše problem dižući u vazduh postrojenje gde se pravi Skajnet, uz Arnoldovo obećanje da neće ubiti nikoga.

Kao što vidimo, futur I se gradi od prezenta pomoćnog glagola "hteti" i infinitiva glagola koji se menja. Njihovim stapanjem, uz asimilaciju suglasnika, dobijamo i kraći oblik. Oba su pravilna:

On će pokušati -> pokušat-će -> pokušaće.

Pored svoje osnovne uloge da označi ono što će se desiti, futur I se u modernom jeziku dosta često koristi da označi zapovest, za šta bi inače bilo pravilno upotrebiti imperativ.

"Daćeš nam porciju svinjskih rebaraca i Vajfert iz 1781. godine", kaže Miki kelneru u reklami za Vajfert iz 1781. godine.

Još jedan primer za ovakvu upotrebu imamo u pesmi grupe Činč, za koju sam tekst pisao ja.

Zdravo ženo, zdravo majko
Dačeš mi dževrek pečen jako
Zdravo bako, zdravo sestro
Dačeš mi produženo ekspreso

Ovakva primena futura I je džiberska. Isto tako, s moje strane je džiberski što sam citirao samog sebe, slično profesorima koji imaju običaj da kažu "Kako ja to imam običaj da kažem".

U ovom primeru došlo je i do glasovne promene pod nazivom treća palatalizacija odnosno interpalatalizacija, u kojoj prednjonepčani suglasnici đ i ć prelaze u tvrđe prednjonepčane suglasnike dž i č, dakle umesto daćeš dobijamo dačeš.



  1. Pogovor zelenoj gramatici - Kakva sve mučenja postoje
  2. Padeži - Zašto su važni
  3. Funkcije u sintagmi i rečenici - Zašto mora da se zna šta je čiji posao
  4. Zavisne rečenice - Šta sve od čega zavisi
  5. Nezavisne rečenice - Njihova podela na tipove
  6. Rečenice - Zašto ne može da se napravi mašina za prevođenje
  7. Tipovi rečenica - Kakva je razlika između nezavisnih rečenica, zavisnih rečenica i rečenica sa nadziranom nezavisnošću.
  8. Odnosi unutar rečenica - Šta nije u redu sa različitim odnosima
  9. Vokali, sonanti i konsonanti - Grožđev izum takozvanih odličnih reči
  10. Imenice - čemu služe i zašto su toliko važne
  11. Pridevi - zašto se Lepi razlikuje od Sportskog ritma srca
  12. Zamenice - kako su se Angela Merkel i druge gospođe borile za svoj status
  13. Glagoli - ko su Mongoli, ko su Jarboli, a ko su pak glagoli
  14. Prilozi - šta ide u koju vrstu jela i uz koje reči
  15. Brojevi - zašto se ne može raditi sa šesnaestoro kompjutera
  16. Predlozi - zašto se kišobran stavlja nad glavu a jastuk pod glavu
  17. Veznici - u čemu su slični "Pineda" i "premda"
  18. Rečce - kako je Robinzon naučio Petka razliku između "da" i "ne"
  19. Uzvici - u čemu je razlika između "a?" i "e?"
  20. Uzdasi - zašto je neophodno da se uvede i ova vrsta reči
  21. Prezent - oblik u koji je lako doći ali je teško u njemu ostati
  22. Perfekat - zašto se ovaj oblik tako zove
  23. Aorist - čemu nas je Rista naučio
  24. Imperfekat - Grožđev plan o revitalizaciji ovog glagolskog oblika
  25. Pluskvamperfekat - o traumi koju nam je zadavao ovaj glagolski oblik
  26. Imperativ - apel za upotpunjavanje ovog glagolskog oblika
  27. Potencijal - o mogućnostima koje nam nudi
  28. Futur II - zanimljiv primer primene ovog glagolskog oblika
  29. Futur I - šta su Hana Arent i Sara Konor kazale vezano za prošlost i budućnost
  30. Glagolski pridevi - kakvi su to pridevi
  31. Glagolski prilozi - kakvi su sad pa to prilozi
  32. Infinitiv - zašto se ne treba zadovoljavati osnovnim stvarima
  33. Morfološka analiza na primeru tri notorne filmske rečenice

Kompletna arhiva

Hronološka arhiva

2009

2008

Kompletna arhiva