Dobro veče, ovo pre mene bio je Đorđe. Moje ime je Grožđe. Večeras pričamo o glagolima. Ne samo večeras, nego i u dobroj polovini ovog udžbenika.

Šta su glagoli? Ili, da možda bolje kažemo: ko su glagoli?

Znamo ko su Mongoli. To je narod koji je pod komandom Džingis Kana osvojio značajne teritorije.

Znamo i ko su Jarboli. To je naš bend. Ujedno, to su duguljasti entiteti na koje se na brodovima kače jedra. Kapetan Blaj iz filma Pobuna na brodu Baunti je naredio da se na jarbol okači i kutlača, i svaki mornar je smeo da pije vodu jedino tako što bi se popeo na jarbol, skinuo kutlaču i zahvatio vodu, a zatim bi kutlaču morao da vrati na mesto. To je bilo idiotizam, i zato je na brodu Baunti izbila pobuna, zbog koje se film zove, kako već rekosmo, Pobuna na brodu Baunti.

Znamo i ko su Đavoli. To su stvorenja koja nas spopadaju kad nas uhvati nervoza. Ujedno, to su i entiteti iz pesme u izvođenju već pomenutih Jarbola.

Ako malo zakopamo po udžbenicima i enciklopedijama, saznaćemo i ko su: Maori, Fauni, pauni, labudi, galebi, golubi i blavori. Saznaćemo i ko su glagoli.

Glagoli su reči koje označavaju radnju, stanje ili zbivanje. Oni su nosioci rečenice.

Od rečenice bez glagola nema velike koristi. Za takvu rečenicu možemo reći da je kurac od rečenice.

Evo, šta je potrebno da bi ste nas slušali?

1. Mi ovo pričamo
2. Čovek za miks-pultom to snimi i izmontira
3. Veb-čovek to aplouduje
4. Vi uključite svoj kompjuter
5. Pa se konektujete
6. Pa odete na podkast
7. Pa daunloudujete emisiju
8. Pa slušate emisiju
9. Pa ručate

Pa hajde samo zamislite kako bi izgledao ceo proces bez glagola? Pa ne biste mogli ni da zamislite. Pa ne da ne biste mogli da zamislite, nego ne biste ni mogli. Pa ne da ne biste ni mogli, nego ne biste.

Znači, bez glagola nema leba. Bez glagola, kraj.

Glagoli su promenljive reči. Menja im se lice, to jest prvo, drugo i treće, rod, to jest muški i ženski, i broj, to jest jednina i množina. Ne menja im se jedino padež, još bi im samo to falilo.

Dele se na još dva načina.

Prema tome da li nešto radimo nekom drugom, samom sebi ili eto prosto radimo, dele se na neprelazne, prelazne i povratne. Neprelazni su kad eto prosto radimo. Recimo, vi sad sedite. Prosto sedite, ne sedite ni sebi ni nama, vi jednostavno sedite. Nije valjda da stojite. Ako stojite, pa uzmite stolicu i sedite. Ili još bolje, lezite.

S druge strane, vi sad slušate nas. To je već prelazni glagol. On iziskuje neki objekat, u ovom slučaju nas.

S treće strane, dok nas slušate, vi se odmarate. To je povratni glagol. To je radnja koju primenjujete na sebi samima.

Sve ovo su bili takozvani nesvršeni glagoli, jer vi sedite, slušate nas i odmarate se tokom nekog vremena koje traje, koje još nije završeno. Ali, vi ćete nas odslušati, odmoriti se i ustati. To su radnje koje će se realizovati u jednom trenutku. Zato se takvi glagoli zovu svršeni glagoli. E pa to je druga podela - glagoli mogu biti svršeni ili nesvršeni. Većina glagola ima oba vida, ponekad su čak i isti.

Najvažnije i najkomplikovanije kod glagola je vreme i način njihovog odvijanja. Za tu svrhu postoje glagolski oblici, 12 komada:

• Prezent
• Perfekat
• Aorist
• Imperfekat
• Pluskvamperfekat
• Imperativ
• Potencijal
• Futur II
• Futur I
• Glagolski pridevi
• Glagolski prilozi
• Infinitiv

O svakom od njih ćemo natenane gušiti u ovom udžbeniku.