Dobro veče, ovo pre mene bio je Đorđe. Moje ime je Grožđe. Večeras pričamo o glagolskim prilozima, sadašnjem i prošlom.

U prethodnom poglavlju pričali smo o glagolskim pridevima. Slično stoje stvari i sa glagolskim prlozima.

To su, dakle, na neki način glagoli a na neki način prilozi.

Izvedeni su od glagola. Glagolski prilog prošli dobija se od infinitivne (aoristne) osnove: proći - prođoh - prošavši. Glagolski prilog sadašnji se dobija od prezentske osnove: sadimo - sad - sade - sadeći.

S druge strane, imaju funkciju priloga. Dakle, služe čemu i inače prilozi služe, da pojasne kako, kada ili gde se nešto dešava, Primer je izreka: idem kući pevajući. Dakle, kao kad bismo rekli: idem kući peške, ili idem kući kolima, ili idem kući zamišljeno, ili idem kući sutra.

Drugi primer je izjava prof.dr.Murata: "Ne može se carstvo zadobiti na dušeku sve duvan pušeći", dakle kao kad bismo rekli: "Ne može se carstvo dobiti bezbolno"

To su primeri za glagolski prilog sadašnji. Primere za glagolski prilog prošli navešćemo opet u književnosti Gorana Bogunovića.

- Nedavno se našao sa šefom u liftu i bilo mu je iznimno neugodno kad je šef pogledao na sat, uputivši mu, činilo mu se, znakovit pogled.

- Nije primijetio njene poglede upućene Tinu koji se te večeri napio, izvrijeđao je i otišao, ostavivši Andreja da je tješi.

Dakle, slično kao i za glagolski prilog sadašnji. Bogunović je mogao i da kaže da je šef prosto pogledao na sat i da je Tin otišao, ali on je hteo da nam o svemu tome pruži još neka obaveštenja.

Što se tiče razlike u upotrebi, reći ćemo da se glagolski prilog sadašnji koristi isključivo za nesvršene glagole, a glagolski prilog prošli pretežno za svršene. Dakle: pušeći, pišući, pašući, pišajući, a s druge strane: popušivši, napisavši, opasavši se, ispišavši se.

I jedan i drugi imaju aktivnu primenu u jeziku, s tim što smo ih malo zapostavili usled e-mail i SMS komunikacije. Zato što imaju mnogo slova š i ć.

Takođe, možemo primetiti da je sadašnji prilog u nešto češćoj upotrebi nego prošli, a to je i dobro, jer su i prilozi za pljeskavicu bolji ako su sadašnji nego ako su prošli. Uvek je bolje staviti u pljeskavicu današnji luk, kupus, senf, tartar i urnebes. Ne valja stavljati jučerašnji luk, prošlonedeljni kupus, prošlogodišnji senf, srednjevekovni tartar, antički paradajz, etrurski krastavac, vizantijski urnebes.