Imperfekat

Gramatika

Gramarenje

Get it on Google Play

by Luka Činč

2016

Krugougo

Get it on Google Play

by Luka Činč

2016

kancelarija

Dobro veče, ovo pre mene bio je Đorđe. Moje ime je Audiogrožđe. Večeras pričamo o jednom od manje važnih glagolskih oblika srpskog jezika, dakle o imperfektu.

Kao što se sećate, u jednoj od prethodnih emisija pričali smo o perfektu. Ovim glagolskim oblikom označava se ono što se desilo, dakle ono što je po pravilu završeno, jer reč perfektno upravo i znači "savršeno". Perfekat je, dakle, savršen glagolski oblik za prošlo vreme. Dobro, možda nije savršen ali je u najmanju ruku odličan.

Imperfekat takođe označava radnju u prošlom vremenu. Ali za razliku od perfekta, imperfekat je upravo takav kakvo mu je i ime - imperfektan, dakle daleko od savršenstva. Koji je to zapravo oblik?

Čitali ste Andrićev roman "Na drini ćuprija". Sećate se poglavlja koje se dešava u vreme Prvog srpskog ustanka. To raspoloženje se prenosi i na Višegrad, u blažem obliku, tako što Srbi i Turci jedni drugima pevaju provokativne pesme:

Kad Đorđije mlad junak bijaše
devojka mu barjak nosijaše.

E pa ovo "bijaše" i "nosijaše" su oblici imperfekta. Normalno bi bilo reći:

Kad je Đorđije mlad junak bio
devojka mu je barjak nosila
.

Dakle, imperfekat se koristi isključivo u usmenoj i pisanoj književnosti, i to u prilikama kad treba udesiti da se neke reči rimuju, jer, kao što vidimo iz prethodnog primera, da je u onoj narodnoj pesmi upotrebljen perfekt, rima bi se poremetila.

Kako se gradi ovaj glagolski oblik? Teško. Šalim se, gradi se relativno slično kao i aorist, i mnogi ga i mešaju sa aoristom. Glavna razlika je što svuda ima ono "a", dakle nošasmo, nošaste itd. Druga razlika je u nastavcima za treće lice. Dakle, za 2. i 3. lice jednine je slično kao kod 3. lica množine aorista - "še", on nosaše, a za 3. lice množine umesto "še" ide "hu", oni nosahu.

Zbog čega je još ovaj oblik nesavršen? Zbog toga što se koristi samo za nesvršene, dakle nesavršene, imperfektne glagole, što će reći da označava radnju koja se neko vreme dešavala u prošlosti. Iz samog oblika imperfekta ne možete da zaključite da li je to što se radilo zaista i završeno. Vi možete reći samo:

- ja čišćah kuću
- ti kuvaše ručak
- on, ona, ono učaše

- mi košasmo travu
- vi pravljaste kutiju
- oni tražahu Mladića

Dakle, ne možete reći:

- ja očišćah kuću
- ti skuvaše ručak
- on, ona, ono naučaše

- mi pokošasmo travu
- vi napravljaste kutiju
- oni nađohu Mladića

Ne, to bi sve bilo nepravilno, jer to su sve svršeni glagoli, a imperfekat nema oblike za njih. Ako biste hteli da kažete takve stvari pravilno, upotrebili biste aorist:

- ja očistih kuću
- ti skuva ručak
- on, ona, ono nauči

- mi pokosismo travu
- vi napraviste kutiju
- oni nađoše Mladića

Primera radi, ovonedeljna vest je da u Skupštini izabraše Nikolića. Sledeće nedelje vest će nadajmo se biti da smeniše Nikolića, da nađoše Mladića, da ga uhapsiše i isporučiše, i da više se ne čačkahu mečku za pičku.

Nego, spomenuli smo ingenioznu ideju vezanu za aorist i imperfekat. "A cunning plan", što bi rekao iskusni Boldrik. Kao što smo u prethodnom poglavlju rekli, aorist se koristi pretežno za svršene glagole. Dakle, aorist i imperfekat u zajednici mogu da se ustanove kao zvanični oblici jednog od funkcionalnih stilova našeg jezika i da se u tom stilu dosledno koriste, aorist za svršene a imperfekat za nesvršene glagole. Na taj način, oba glagolska oblika će se sačuvati u jeziku, u suprotnom bojim se da će izumreti. Drugim rečima, treba ih presaditi u neki stil kao što se biljke presađuju da ne bi uvenule.

Koji bi to stil mogao da bude? Za razgovorni stil, kao što smo rekli, nema smisla da ih koristimo, neće zaživeti. Razgovorni stil se najteže kontroliše, ljudi prosto pričaju kako njima odgovara.

Za naučni stil - isto neće zaživeti. Gde će molekularni biolozi i fizički hemičari da se podsećaju onoga iz čega su vazda imali jedinice u školi? Pa zato su i pobegli u nauku, što ih je mučio Rista od Aorista. Sem toga, prirodne nauke pretežno i ne pričaju u prošlom nego u sadašnjem vremenu.

Za novinarski ili publicistički stil - nema šanse. Zamislite sledeći tekst kod Dejana Anastasijevića.

"...Andrija Drašković bejaše važna karika u švercerskom organizacionom lancu, a po potrebi posredovaše u svađama između zavađenih mafijaških frakcija i miriše ih; ne uspevaše uvek, jer ih nekoliko izgubi glave u obračunima po Crnogorskom primorju..."

To ne može, to ne pasuje. Ne bi priličilo ni Arsenijeviću, a kamoli Anastasijeviću.

Biće da je idealno rešenje da se aorist i imperfekat proglase za zvanične glagolske oblike administrativnog stila. To je bar lako. Ćate rade kako se utvrdi. Jezik uredbi, rešenja, službenih saopštenja i drugih akata je nerazumljiv pa je nerazumljiv. Neće postati dodatno nerazumljiviji ako u njega uvrstimo dva oblika koji su pred izumiranjem, ali će zato ta dva oblika dobiti životodavnu energiju. Živeće kroz Službeni list i kroz svu nepreglednu papirologiju državne uprave i lokalne samouprave.

Evo primera, pa kažite sami.

"Prvostepenim Rešenjem odbismo zahtev Vujačić Miroslava iz Beograda, koji zahtevaše da reklamni pano postavi u Ulici Velizara Kosanovića, ispred broja 136 u Beogradu.

Protiv tog rešenja žalbu uložiše Vujačić Miroslav i njegov brat Živoslav 23. 4. 2007. godine, u kojoj moljahu da se još jedanput razmotri njegov zahtev, jer na istoj lokaciji drugi privrednici već behu postavili svoje reklamne panoe, i tražahu da se objasni zašto ne uklonismo i njih ako behu postavljeni bez dozvole.

administracija

Uvidom u spise predmeta utvrdismo da Odeljenju za komunalne poslove dana 12.4.2007. beše dostavljen zahtev u kome se tražaše dozvola za postavljanje panoa na javnoj površini. Ali konstatovasmo da nam podnosilac uz zahtev ne beše dostavio i dokaz o Administrativnoj taksi, te da se ne stekoše uslovi za njegovo razmatranje. Zato ga i ne razmotrismo."

Koliko bi bilo lepše ovako! Primetićete još jednu stvar. Upravo zbog toga što ih psihološki vezujemo za jezik u usmenoj i pisanoj književnosti, aorist i imperfekat bi na neki način oplemenili suvoparni administrativni stil, "dali bi mu dušu". Samim tim, možda bi vremenom ovakav stil počeo da utiče i na one koji njime pišu. Hoću da kažem, duševnost ovih oblika možda bi dala i više duševnosti samom procesu odlučivanja. Na primer, bilo bi logično da se poslednje rešenje završi ovako:

"Ali kad valjano razmislismo, dođosmo do zaključka da ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne ogreja. Zato se u drugostepenom rešenju ipak sažalismo i prihvatismo žalbu Vujačić Miroslava i njegovog brata Živoslava. Nek im je prosto za Administrativnu taksu i nek im je alal za ostale nepotpunosti u predmetu koji uložiše."

Dakle, stvar je jasna. Jednim udarcem ubili bismo dve muve. Sačuvali bismo dva glagolska oblika od izumiranja i oplemenili bismo makar stil, a indirektno možda i sadržinu mnogih službenih akata.

Ne gubimo vreme. Lepi ritam srca ovim zahteva od Ministarstva kulture i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da hitno donese Uredbu o obaveznom korišćenju aorista i imperfekta u svim službenim aktima, od republičkog do lokalnog nivoa.

Jedna napomena: ova upotreba podrazumeva i službenu upotrebu pluskvamperfekta, to jest njegove varijante koja se gradi od imperfekta glagola "biti" i radnog glagolskog prideva glagola koji se menja, kao što stoji i u gore navedenim primerima: "ne beše dostavio", "behu postavljeni" itd. Pravilo je jasno, ovaj oblik pluskvamperfekta ima biti korišćen za označavanje postupka koji prethodi drugom postupku u prošlosti, primera radi: "mi žalbu odbismo jer podnosilac ne beše priložio aneks ugovora", "molbu prihvatismo jer se behu stekli uslovi" itd.

Što se tiče osnovnog, normalnijeg oblika pluskvamperfekta, koji se gradi od perfekta glagola "biti", on ne spada u ovu inicijativu. To je glagolski oblik koji ima svoju zasebnu funkciju i koji se, premda retko, koristi i u govornom jeziku, i treba da probamo da ga tu i sačuvamo.



  1. Padeži - Zašto su važni
  2. Funkcije u sintagmi i rečenici - Zašto mora da se zna šta je čiji posao
  3. Zavisne rečenice - Šta sve od čega zavisi
  4. Nezavisne rečenice - Njihova podela na tipove
  5. Rečenice - Zašto ne može da se napravi mašina za prevođenje
  6. Tipovi rečenica - Kakva je razlika između nezavisnih rečenica, zavisnih rečenica i rečenica sa nadziranom nezavisnošću.
  7. Odnosi unutar rečenica - Šta nije u redu sa različitim odnosima
  8. Vokali, sonanti i konsonanti - Grožđev izum takozvanih odličnih reči
  9. Imenice - čemu služe i zašto su toliko važne
  10. Pridevi - zašto se Lepi razlikuje od Sportskog ritma srca
  11. Zamenice - kako su se Angela Merkel i druge gospođe borile za svoj status
  12. Glagoli - ko su Mongoli, ko su Jarboli, a ko su pak glagoli
  13. Prilozi - šta ide u koju vrstu jela i uz koje reči
  14. Brojevi - zašto se ne može raditi sa šesnaestoro kompjutera
  15. Predlozi - zašto se kišobran stavlja nad glavu a jastuk pod glavu
  16. Veznici - u čemu su slični "Pineda" i "premda"
  17. Rečce - kako je Robinzon naučio Petka razliku između "da" i "ne"
  18. Uzvici - u čemu je razlika između "a?" i "e?"
  19. Uzdasi - zašto je neophodno da se uvede i ova vrsta reči
  20. Prezent - oblik u koji je lako doći ali je teško u njemu ostati
  21. Perfekat - zašto se ovaj oblik tako zove
  22. Aorist - čemu nas je Rista naučio
  23. Imperfekat - Grožđev plan o revitalizaciji ovog glagolskog oblika
  24. Pluskvamperfekat - o traumi koju nam je zadavao ovaj glagolski oblik
  25. Imperativ - apel za upotpunjavanje ovog glagolskog oblika
  26. Potencijal - o mogućnostima koje nam nudi
  27. Futur II - zanimljiv primer primene ovog glagolskog oblika
  28. Futur I - šta su Hana Arent i Sara Konor kazale vezano za prošlost i budućnost
  29. Glagolski pridevi - kakvi su to pridevi
  30. Glagolski prilozi - kakvi su sad pa to prilozi
  31. Infinitiv - zašto se ne treba zadovoljavati osnovnim stvarima
  32. Morfološka analiza na primeru tri notorne filmske rečenice
  33. Pogovor zelenkastoj gramatici - Kakva sve mučenja postoje

Kompletna arhiva

Hronološka arhiva

2009

2008

Kompletna arhiva