Pluskvamperfekat

Gramatika

Gramarenje

Get it on Google Play

by Luka Činč

2016

Krugougo

Get it on Google Play

by Luka Činč

2016

Dobro veče, ovo pre mene bio je Đorđe. Moje ime je Audiogrožđe. Večeras pričamo o glagolskom obliku sa najstrašnim imenom, dakle o pluskvamperfektu.

Kao što se sećate iz škole, gradivo svakog predmeta sadržalo je neki pojam čiji je naziv bio toliko strašan da se obično nismo usuđivali da učimo tu lekciju, i obično smo iz nje dobijali jedan ako bismo je izvukli. Međutim, ako se sad, kao odrasli, ičeg i sećamo iz gradiva ovih predmeta, to su upravo te, takozvane strašne reči. Obično su išle u tročlanim grupama, i obično bi prva bila strašna, druga strašnija a treća najstrašnija.

Istorija Cenzori, liktori, kvestori
Geografija Ljanosi, kamposi, pampasi
Likovno Dorski stub, jonski stub, korintski stub
Muzičko Čista kvinta, umanjena kvinta, prekomerna kvinta
Biologija Pljosnate gliste, valjkaste gliste, člankovite gliste
Fizika Magnetni fluks, magnetna indukcija, magnetna rezonanca
Hemija Benzen, benzol, benzin
Matematika Permutacije, kombinacije, varijacije
Magija Hokus, pokus, preparandus
Kulinarstvo Sol, papar, jedna žlica Vegete
Kviskoteka dr. Pavao Pavličić, dr. Boris Senker, dr. Lazo Goluža
Filozofi Tales, Anaksimen, Anaksimandar
Tragičari Eshil, Sofokle, Euripid
Pesnici za decu Gustav Krklec, Grigor Vitez, Gvido Tartalja
Romani za decu Družba Sinjega galeba, Dečaci Pavlove ulice, Družina Pere Kvržice
Engleski jezik Past simple tense, Present perfect tense, Past perfect tense
Latinski jezik Flexio nominum, Flexio pronominum, Flexio adiectivorum
Ruski jezik Именительный, Родительный, Дательный
Srpski jezik Perfekat, imperfekat, pluskvamperfekat

Kao što smo rekli, najviše smo se plašili trećeg predstavnika u svakoj grupi: kvestora, korintskog stuba, prekomerne kvinte, člankovite gliste, Anaksimandra, dr. Laza Goluže i tako dalje. Slično kao što se i u svakodnevnom životu između Kande, Kodže i Nebojše najviše plašimo upravo Nebojše.

Tako su se naši roditelji između Emersona, Lejka i Palmera najviše plašili Palmera.

Njihovi roditelji su se između Čerčila, Ruzvelta i Staljina najviše plašili Staljina.

Rimljani su se između Cezara, Pompeja i Krasa najviše plašili Krasa.

Nekad je taj strah od trećeg člana bio opravdan a nekad i nije. Konkretno, korintski stubovi jesu komplikovaniji od dorskih i jonskih, člankovite gliste jesu komplikovanije od oblih i pljosnatih, Euripid jeste pisao najstrašnije tragedije, dr Lazo Goluža jeste imao najstrašnije brkove, ali između Cezara, Pompeja i Krasa poslednji je bio zapravo najmanje opasan.

E pa isto tako, između perfekta, imperfekta i pluskvamperfekta najviše smo se plašili pluskvamperfekta, samo zato što je poslednji u nizu i zato što ima najduže ime. A nema potrebe da ga se plašimo. U suštini, ako znamo prethodna dva oblika, znamo i pluskvamperfekat, jer on se upravo i gradi od njih.

Postoje dva oblika, normalan i nenormalan.

Normalan oblik dobija se od perfekta pomoćnog glagola biti i radnog glagolskog prideva glagola koji se menja. Na primer:

Ja sam bio čitao, a onda si me ti pitao šta sam bio čitao.

Čitanje se dešavalo u pluskvamperfektu, a pitanje u perfektu. Dakle pluskvamperfekt prethodi perfektu, i namena mu upravo i jeste da označi nešto što se desilo pre nego što se nešto drugo desilo. Zato se za ovaj oblik i kaže da označava davno prošlo vreme.

Nenormalan oblik pluskvamperfekta dobijamo i ako pomoćni glagol stavimo u imperfekat.

Ja bejah čitao, a onda me ti pitaše šta ja bejah čitao.

Ali taj oblik pluskvamperfekta koristi jedino Matija Bećković. Da se razumemo, i to je pravilan oblik, samo je nenormalan. Mi smo se u poglavlju o imperfektu dogovorili da takav oblik pluskvamperfekta, zajedno sa imperfektom i aoristom, postane deo administrativnog stila, to jest da se koristi u službenim aktima. Da to postane i da tamo i ostane.

A mi treba da nastavimo da se koristimo normalnim oblikom pluskvamperfekta, jer smo ga u jeziku pomalo zapustili. Dakle, je l se sećate kad smo bili imali ovu istu emisiju na radiju, pre nego što su je ukinuli? Sećate se, svega se sećate.



  1. Padeži - Zašto su važni
  2. Funkcije u sintagmi i rečenici - Zašto mora da se zna šta je čiji posao
  3. Zavisne rečenice - Šta sve od čega zavisi
  4. Nezavisne rečenice - Njihova podela na tipove
  5. Rečenice - Zašto ne može da se napravi mašina za prevođenje
  6. Tipovi rečenica - Kakva je razlika između nezavisnih rečenica, zavisnih rečenica i rečenica sa nadziranom nezavisnošću.
  7. Odnosi unutar rečenica - Šta nije u redu sa različitim odnosima
  8. Vokali, sonanti i konsonanti - Grožđev izum takozvanih odličnih reči
  9. Imenice - čemu služe i zašto su toliko važne
  10. Pridevi - zašto se Lepi razlikuje od Sportskog ritma srca
  11. Zamenice - kako su se Angela Merkel i druge gospođe borile za svoj status
  12. Glagoli - ko su Mongoli, ko su Jarboli, a ko su pak glagoli
  13. Prilozi - šta ide u koju vrstu jela i uz koje reči
  14. Brojevi - zašto se ne može raditi sa šesnaestoro kompjutera
  15. Predlozi - zašto se kišobran stavlja nad glavu a jastuk pod glavu
  16. Veznici - u čemu su slični "Pineda" i "premda"
  17. Rečce - kako je Robinzon naučio Petka razliku između "da" i "ne"
  18. Uzvici - u čemu je razlika između "a?" i "e?"
  19. Uzdasi - zašto je neophodno da se uvede i ova vrsta reči
  20. Prezent - oblik u koji je lako doći ali je teško u njemu ostati
  21. Perfekat - zašto se ovaj oblik tako zove
  22. Aorist - čemu nas je Rista naučio
  23. Imperfekat - Grožđev plan o revitalizaciji ovog glagolskog oblika
  24. Pluskvamperfekat - o traumi koju nam je zadavao ovaj glagolski oblik
  25. Imperativ - apel za upotpunjavanje ovog glagolskog oblika
  26. Potencijal - o mogućnostima koje nam nudi
  27. Futur II - zanimljiv primer primene ovog glagolskog oblika
  28. Futur I - šta su Hana Arent i Sara Konor kazale vezano za prošlost i budućnost
  29. Glagolski pridevi - kakvi su to pridevi
  30. Glagolski prilozi - kakvi su sad pa to prilozi
  31. Infinitiv - zašto se ne treba zadovoljavati osnovnim stvarima
  32. Morfološka analiza na primeru tri notorne filmske rečenice
  33. Pogovor zelenkastoj gramatici - Kakva sve mučenja postoje

Kompletna arhiva

Hronološka arhiva

2009

2008

Kompletna arhiva