Prezent

Gramatika

Gramarenje

Get it on Google Play

by Luka Činč

2016

Krugougo

Get it on Google Play

by Luka Činč

2016

Dobro veče, ovo pre mene bio je Đorđe. Moje ime je Audiogrožđe. Večeras pričamo o najčešćem glagolskom obliku srpskog jezika, prezentu.

Kao što znate, prezent označava sadašnje vreme, to jest radnju, stanje ili zbivanje koje se dešava u trenutku iskazivanja rečenice. Na primer, prethodna rečenica je bila u prezentu. Rečenica koja upravo ide je takođe u prezentu, za razliku od prethodne rečenice koja je bila u prošlom vremenu, perfektu, a istini za volju, i rečenica koja upravo ide je samo na početku bila u prezentu, jer je onda za trenutak bila u perfektu, pa je opet bila u prezentu, pa je onda opet bila u perfektu, pa je još jednom bila u perfektu, pa je opet bila u perfektu, joooj, pa se tako još neko vreme vrtela po perfektu i sad je najzad u prezentu. Ali mi sad znamo za jadac i zato je ova rečenica bezbedno u prezentu, i ako je neko bude dirao, loše će se provesti. Ali ne lezi vraže, prethodna rečenica je samo na početku bila u prezentu, a onda je otišla u futur II, pa nastavila u futur I, a ova sad rečenica je još gora: prvo je bila u imperativu, pa čak dva puta u perfektu, pa se samo za trenutak opet obrela u prezentu, a onda je čak četiri puta bila u perfektu i biće još četiri puta, ali na kraju smo joj doskočili i, pošto se na trenutak pojavila u futuru I, posle čega je još dva puta bila u perfektu, naša rečenica se najzad smirila i sad je opet u prezentu. Bolje da ne pričamo previše ako mislimo da tu i ostane.

Kaže se da je lako dospeti u zatvor, ali je teško iz njega izaći. Kod glagolskog oblika kakav je prezent, stvari stoje drukčije. U prezent je lako dospeti, ali je teško u njemu ostati.

Navedimo zato kako se u prezentu menja glagol "ostati". Dakle, od trećeg lica množine prezenta "ostanemo" oduzme se nastavak "mo", i na dobijenu prezentsku osnovu dodaju se nastavci za lice. Dakle: "ostanem, ostaneš, ostane" za jedninu, odnosno "ostanemo, ostanete, ostanu" za množinu. U slučaju nesvršenog vida "ostajati", promena, pak, glasi: "ostajem, ostaješ, ostaje" za jedninu, odnosno "ostajemo, ostajete, ostaju" za množinu.

Ova priča već počinje da dosađuje, što znači da ćete svi vi uskoro otići, i ostaću samo ja, dakle jednina. Ali bilo bi bolje da svi ostanete, dakle da ostane množina, jer mi smo lepa družina.



  1. Padeži - Zašto su važni
  2. Funkcije u sintagmi i rečenici - Zašto mora da se zna šta je čiji posao
  3. Zavisne rečenice - Šta sve od čega zavisi
  4. Nezavisne rečenice - Njihova podela na tipove
  5. Rečenice - Zašto ne može da se napravi mašina za prevođenje
  6. Tipovi rečenica - Kakva je razlika između nezavisnih rečenica, zavisnih rečenica i rečenica sa nadziranom nezavisnošću.
  7. Odnosi unutar rečenica - Šta nije u redu sa različitim odnosima
  8. Vokali, sonanti i konsonanti - Grožđev izum takozvanih odličnih reči
  9. Imenice - čemu služe i zašto su toliko važne
  10. Pridevi - zašto se Lepi razlikuje od Sportskog ritma srca
  11. Zamenice - kako su se Angela Merkel i druge gospođe borile za svoj status
  12. Glagoli - ko su Mongoli, ko su Jarboli, a ko su pak glagoli
  13. Prilozi - šta ide u koju vrstu jela i uz koje reči
  14. Brojevi - zašto se ne može raditi sa šesnaestoro kompjutera
  15. Predlozi - zašto se kišobran stavlja nad glavu a jastuk pod glavu
  16. Veznici - u čemu su slični "Pineda" i "premda"
  17. Rečce - kako je Robinzon naučio Petka razliku između "da" i "ne"
  18. Uzvici - u čemu je razlika između "a?" i "e?"
  19. Uzdasi - zašto je neophodno da se uvede i ova vrsta reči
  20. Prezent - oblik u koji je lako doći ali je teško u njemu ostati
  21. Perfekat - zašto se ovaj oblik tako zove
  22. Aorist - čemu nas je Rista naučio
  23. Imperfekat - Grožđev plan o revitalizaciji ovog glagolskog oblika
  24. Pluskvamperfekat - o traumi koju nam je zadavao ovaj glagolski oblik
  25. Imperativ - apel za upotpunjavanje ovog glagolskog oblika
  26. Potencijal - o mogućnostima koje nam nudi
  27. Futur II - zanimljiv primer primene ovog glagolskog oblika
  28. Futur I - šta su Hana Arent i Sara Konor kazale vezano za prošlost i budućnost
  29. Glagolski pridevi - kakvi su to pridevi
  30. Glagolski prilozi - kakvi su sad pa to prilozi
  31. Infinitiv - zašto se ne treba zadovoljavati osnovnim stvarima
  32. Morfološka analiza na primeru tri notorne filmske rečenice
  33. Pogovor zelenkastoj gramatici - Kakva sve mučenja postoje

Kompletna arhiva

Hronološka arhiva

2009

2008

Kompletna arhiva