Prilozi


ugledni beogradski bend



Sajt napravilo Breve

Ovo smo se odlično setili

Vaše srećno slovo za danas je

ũ

Dobro veče, ovo pre mene bio je Đorđe. Moje ime je Grožđe. Večeras pričamo o prilozima.

Vi svi volite dobru pljeskavicu. Ako je baš i ne volite, svakako volite dobru ribu, pa makar to bila i skuša. Pečena, pržena, pohovana, marinirana i sušena skuša, to su odlične stvari. Sušenoj skuši srodan je i skvrčeni suši.

U svakom slučaju, dobra pljeskavica i dobra riba teško da bi mogle da budu dobre bez priloga. U pljeskavicu se po pravilu stavlja luk, senf, kupus, urnebes, ljuto i ono žuto (neidentifikovan prilog kod Nišlije). Uz ribu pak obično idu peršun, limun, beli luk, tartar, ruzmarin. Ukusi su različiti. Neko voli da u pljeskavicu stavi samo osnovu osnove, dakle luk. Nasuprot tome, veliki japanski ljubitelj pljeskavice Jošio Mačida na pitanje šta želi od priloga obično odgovara: "Everyssing".

S druge strane, u jelo se mogu stavljati i misli velikih književnika i filozofa. Najpoznatije su palačinke sa bekonom, koje možete kupiti na jednom beogradskom kiosku. Takođe, u već čuvenom restoranu Vujaklija, u romantičnoj Činčićevoj ulici na Lionu, poslužiće vas specijalitetima kao što su ćufte sa fihteom, tolstolobik sa tolstojem, ostrige s osterom ili bela vešalica sa belom hamvašem.

Nego, mi pričamo o prilozima kao vrsti reči. Čemu služe ovi prilozi?

U suštini služe sličnoj svrsi kao i prilozi za pljeskavicu i skušu, dakle da drugim rečima poboljšaju ukus. Tačnije: glagolima, pridevima i drugim prilozima, a ređe imenicama i zamenicama, za čije začinjavanje se češće koriste pridevi.

Prilozi se najviše vezuju uz glagole i označavaju način, vreme, mesto, meru, količinu, pretpostavku, razlog, uslov ili zakonski osnov izvršenja neke radnje. Na primer.

E, vidite, ovde imamo jednu zvrčku. Naime, poslednja četiri primera i nisu prilozi, nego rečce. Tu često može doći do zabune. Naime, prilog označava svojstvo glagola uz koji se vezuje. Rečca, pak, često stoji uz glagol, ali se odnosi na celu rečenicu i označava govornikov subjektivni stav prema onome što tvrdi. U poslednja četiri primera, govornik ne kaže kako, gde, kada ili zašto su panduri tražili Mladića, nego se samo subjektivno nada ili želi da veruje da su ga uopšte tražili. Mi takođe znamo i da ga nisu tražili jer bi ga do sada uveliko našli.

Najčešći oblik priloga identičan je srednjem rodu jednine prideva, i od njih je i nastao. Uzmimo primer kod pesnika Đoke Balaševića:

Verujem, cenjeni sude,
da dobro poznaješ ljude
da svakom sudiš pošteno
jer ćud je ćud, a sud je sud.

Prilozi "dobro" i "pošteno" izvedeni su od srednjeg roda jednine prideva "dobar" i "pošten". Samo što bi se ovi pridevi vezivali uz čoveka, dakle uz imenicu, a prilozi se vezuju uz ono što taj čovek radi, dakle uz glagole "poznavati" i "suditi".

Ako označavaju način ili meru izvršenja neke radnje, ovi prilozi, kao i pridevi od kojih su izvedeni, imaju stepene poređenja: pozitiv, komparativ, superlativ i jošerlativ. Balašević tvrdi da naš sud sudi pošteno. Američki sud međutim svakako sudi poštenije. Nemački sud sudi najpoštenije. Švedski sud sudi još poštenije.

A kako znamo da je tako? E pa tako lepo. Nemački ili švedski sud ne bi pustio Dušana Spasojevića Šiptara iz pritvora za vreme oružane pobune JSO 2001. godine. Dakle, niti naš sud dobro poznaje ljude, niti sudi pošteno. Pesnik Đoka Balašević nema pojma. Za kaznu, navešćemo primer iz pesme "Panonski govnar" grupe "Zaklana čeljad".

"Jebo te petao i slomljeno bagrenje,
jebalo te blatno jezero Balaton
i kompletna mađarska privredna komora."

U ovom primeru nema nikakvih priloga, ima samo prideva. Dakle, on je više priličio poglavlju o pridevima. U ovoj metodološkoj jedinici naveli smo ga, kao što već rekosmo, za kaznu.

Pridevi se vezuju i za prideve, kao i za druge priloge, da bi ih tačnije opisali. Recimo, pesnik Oliver Nektarijević kaže: "Priroda - mnogo dobro". U ovom primeru, reč "mnogo" je prilog, koji opisuje u kojoj je meri nešto dobro. Reč "dobro" može se shvatiti i kao pridev i kao prilog. Ako je Nektarijević hteo da kaže da je priroda nešto mnogo dobro, onda je "dobro" u ovom slučaju pridev. Ako je hteo da kaže da se on mnogo dobro oseća što je u prirodi, onda je "dobro" u ovom slučaju prilog.

Najzad, pridevi se mogu vezivati i za imenice, kao i za cele sintagme. Tada po pravilu označavaju količinu, i tada imenica odnosno sintagma prelazi u genitiv. Za ovo pak imamo primer u poeziji Dejana Vučetića:

"Suviše priče i praznog hoda. Zapremina tela ipak nije dovoljna."

U ovom primeru, "suviše" je prilog, i zato je cela sintagma "priča i prazan hod" prešla u genitiv. "Dovoljna" je pridev, i zato je imenica "zapremina" ostala u nominativu.

Rembrantova Noćna straža

Slično važi i za upotrebu priloga uz zamenice. Recimo, Rembrant je imao probleme zbog svoje slike "Noćna straža", koju je naručila četa kapetana Fransa Baninga Koka. Problem je nastao zato što je Rembrant neke likove istakao više a neke manje. Neke je stavio u prvi plan a nekima se vidi samo glava, ili samo ruka, ili im se ne vide brkovi.

Neki od tih likova nisu hteli da plate svoj deo narudžbine. Svako od njih je tvrdio da ga nema dovoljno. Najviše se iznervirao ovaj sasvim desno, zaklonjen rukom ovog što priča. Takođe, ovaj levo sa halebardom se žalio što je mnogo isečen, a onaj skroz pozadi iza zastave je smatrao da on treba da drži zastavu. I sve tako. Zamis'i, nacrta te Rembrant, i ti se žališ da te nije ispoštovao.

Pa nije Rembrant tako uradio sliku zato što je više gotivio ovog sa zastavom od ovog sa halebardom, nego je razmišljao kao slikar. Hteo je da slika ima zanimljiviju kompoziciju i osvetljenje.

Tako treba razmišljati i kad se raspoređuju prilozi. Treba ih koristiti pametno i sa merom. Eto opet analogije sa prilozima za pljeskavicu. Naš drugar Petar je u osnovnoj školi objašnjavao: "Meni je bitno da stavim što više tih govana, da budem što duže vremena sit." Ali to ne treba da bude kriterijum. U pljeskavicu, kao i u rečenicu, treba staviti one priloge koje volite i paziti na meru, da se ipak oseti rečenica, odnosno pljeskavica.

Pa opet, postoje i strukture u kojima su prilozi isključiva ili glavna građa. Primer je naša emisija. Njena osnova su oduvek bili prilozi. Uvodna i završna priča su tu više kao neki okvir za priloge. Otprilike kao kad u nekoj pekari uzmete zemičku za 20 dinara i zatim u obližnjoj ćevabdžinici potrpate priloge.



  1. Pogovor zelenoj gramatici - Kakva sve mučenja postoje
  2. Padeži - Zašto su važni
  3. Funkcije u sintagmi i rečenici - Zašto mora da se zna šta je čiji posao
  4. Zavisne rečenice - Šta sve od čega zavisi
  5. Nezavisne rečenice - Njihova podela na tipove
  6. Rečenice - Zašto ne može da se napravi mašina za prevođenje
  7. Tipovi rečenica - Kakva je razlika između nezavisnih rečenica, zavisnih rečenica i rečenica sa nadziranom nezavisnošću.
  8. Odnosi unutar rečenica - Šta nije u redu sa različitim odnosima
  9. Vokali, sonanti i konsonanti - Grožđev izum takozvanih odličnih reči
  10. Imenice - čemu služe i zašto su toliko važne
  11. Pridevi - zašto se Lepi razlikuje od Sportskog ritma srca
  12. Zamenice - kako su se Angela Merkel i druge gospođe borile za svoj status
  13. Glagoli - ko su Mongoli, ko su Jarboli, a ko su pak glagoli
  14. Prilozi - šta ide u koju vrstu jela i uz koje reči
  15. Brojevi - zašto se ne može raditi sa šesnaestoro kompjutera
  16. Predlozi - zašto se kišobran stavlja nad glavu a jastuk pod glavu
  17. Veznici - u čemu su slični "Pineda" i "premda"
  18. Rečce - kako je Robinzon naučio Petka razliku između "da" i "ne"
  19. Uzvici - u čemu je razlika između "a?" i "e?"
  20. Uzdasi - zašto je neophodno da se uvede i ova vrsta reči
  21. Prezent - oblik u koji je lako doći ali je teško u njemu ostati
  22. Perfekat - zašto se ovaj oblik tako zove
  23. Aorist - čemu nas je Rista naučio
  24. Imperfekat - Grožđev plan o revitalizaciji ovog glagolskog oblika
  25. Pluskvamperfekat - o traumi koju nam je zadavao ovaj glagolski oblik
  26. Imperativ - apel za upotpunjavanje ovog glagolskog oblika
  27. Potencijal - o mogućnostima koje nam nudi
  28. Futur II - zanimljiv primer primene ovog glagolskog oblika
  29. Futur I - šta su Hana Arent i Sara Konor kazale vezano za prošlost i budućnost
  30. Glagolski pridevi - kakvi su to pridevi
  31. Glagolski prilozi - kakvi su sad pa to prilozi
  32. Infinitiv - zašto se ne treba zadovoljavati osnovnim stvarima
  33. Morfološka analiza na primeru tri notorne filmske rečenice

Kompletna arhiva

Hronološka arhiva

2009

2008

Kompletna arhiva