Uzvici

Gramatika

Gramarenje

Get it on Google Play

by Luka Činč

2016

Krugougo

Get it on Google Play

by Luka Činč

2016

krik

Dobro veče, ovo pre mene bio je Đorđe. Moje ime je Grožđe. Večeras pričamo o uzvicima, kao i o njima srodnoj vrsti reči - uzdasima.

Uzvici su reči koje nemaju jasnu gramatičku funkciju, oni služe samo da označe govornikov emotivni stav prema nečemu ili da nešto naglase, da nekog dozovu, podstaknu, oteraju ili ućutkaju odnosno da nešto zataškaju. Obično ih prati znak uzvika, sem kad su upitnog oblika.

Navešćemo najčešće uzvike srpskog jezika i njihove funkcije.

a?
ima upitnu funkciju, u značenju "šta?", "molim?", "izvinite, nisam vas čuo"
a-a
označava shvatanje ili odobravanje, koriste se i varijacije "aha", "ahaha", "ahh-hah, ha ha hah", primer: "aha hahha haha, znači tako stoje stvari"
aaa
označava strah, bol ili preneraženje, koriste se i varijacije "aaaa!", "aaaaa!" i ređe "aaaaaa!"
aj
služi da naglasi bol ili tugu, koristi se u srpskom folkloru, a koristi ga i glavni glumac filmu "Bogovi su pali na teme", u scenama kada shvata da se problemi nagomilavaju
ajde
služi da podstakne ili natera nekog na izvršenje neke radnje, "ajde brže", "ajde ćuti", "ajde beži"
alo
služi za javljanje i odazivanje na telefonu, ali i za obraćanje, primer: "Alo, narkomane", kao i za proveravanje da li je sagovornik čuo šta mu je govornik kazao, primer: "Alo, jesi ti čuo šta sam ti reko?"
au
označava shvatanje nepovoljne situacije, "au, pa onda smo najebali"
banzai
japanskog porekla, označava juriš japanske vojske
ćut
služi za ućutkivanje, varijacije su: "ću' bre", "šš" i "ššt""
e?
označava iznenađenje, u značenju "stvarno?", "nije valjda?", "sereš?" itd
eee
koristi se da naglasi tajnovitu neumitnost neke činjenice, na primer na pitanje kako su Egipćani napravili one piramide sa onako zastarelom opremom, stručnjaci će reći "eee"
eh
označava nevericu, u značenju "eh, pa to ne može"
ej
služi za dozivanje, koriste se i varijacije "hej", "ehej", "ej bre", "ks ks", "ej bre tamo", "ej konju", "ej slone" itd
fuj
označava gađenje
ih
naglašeni oblik od "eh"
ihihi
služi da označi veliku meru ili količinu, koriste se i varijacije "ihaj", "ihahaj" itd
ijuju
koristi se prilikom igranja kola i sličnih gluposti
hajde
finiji oblik od "ajde"
ha
koristi se za smejanje, obično u vezanom obliku: "ha ha ha ha"
he
nevešti oblik smejanja, obično u obliku "he he he he"
hi
prigušeni oblik smejanja, smejuljenje, smejanje u kragnu, uobičajeno "hi hi hi hi"
ho
oblik smejanja kod patuljaka iz "Snežane i sedam patuljaka", uobičajeno "ho ho ho ho"
hu
oblik smejanja kod kretena, uobičajeno "hu hu hu hu"
je
engleskog porekla, služi da naglasi odobravanje, koriste se i varijacije "jea", "ijea", "jo", "jo man" i druge
joj
služi da naglasi bol, koriste se i varijacije "ajoj", "ijoj", "jao", "jaoj", "ijaoj", "jebe!" i druge
kiai
japanskog porekla, naglašava udarac u karateu, lomljenje cigle, crepa, pločice za kupatilo i drugih keramičkih elemenata
los
nemačkog porekla, služi za preusmeravanje
mrš
služi za teranje ljudi i životinja, varijacije: "kuš", "iš", "šic", "čibe", "žibe", "žibe bre"
o?
upitni oblik, slično značenje kao "e?"
oho
označava predosećanje dobrog ručka ili sličnog zadovoljstva, varijacije: "oho", "ohoho" i u naročitim situacijama "ohohohoho"
ommm
istočnjačkog porekla, označava želju za smirenjem
opa
označava shvatanje o upravo izbegnutom padu ili drugoj vrsti štete, varijacije: "opla", "opala", "opalapala", "ups", "zamalo"
op
služi za podsticanje prilikom skijanja, uobičajen oblik "op op op op"
šnela
nemačkog porekla, služi za ubrzavanje radnje
ua
označava neodobravanje
uf
slično kao "ih"
uh
označava olakšanje ili veliki umor
uhuhu
slično kao "ihihi", varijacije su: "uhahaj" i "uhahahahaj"
ura
označava veliku radost, kao i juriš srpske i drugih vojski
vau
engleskog porekla, služi da naglasi oduševljenje ili čuđenje

Onomatopeja

Mnogi uzvici nastali su onomatopejom, podražavanjem zvukova iz prirode, na primer: bum, tras, pljus, mljac, zum, klik, krc, škljoc, puf, pant, hrumpf, ščk, žvrnjc, mrnjc, skvrč, sk-phhhh, bfff, nino-nino, uuaaaauuuuaaaauuu, ckckckc-bhhhhh...

Jednu grupu čine uzvici koji podražavaju neke vrste životinja, to su takozvani urlici: vau, grrr, mu, mjau, kva-kva, ko ko, kukuriku, zzz, žžžž, ck-ck, zk-zk, ale-ale, zvezda, partizan, srbija, hrvatska...

Neki uzvici podražavaju muzičke instrumente, to su takozvani akordi: blink, plink, cing, rmmm, tu-dum-tum, tuc-ss-tac-ss, ta-daaa, pam-pararam-pam-pam...

I tako dalje. Onomatopejom su nastali i mnogi zvuci koji se ne mogu zapisati slovima, čak ni otprilike. Oni, međutim, imaju svoje značenje i sintaksičku funkciju, što su osnovna svojstva reči, i zato treba da se uvedu kao jedanaesta vrsta reči u srpskom jeziku. Ovakve reči nazvaćemo uzdasi, i govorićemo o njima naknadno.



  1. Padeži - Zašto su važni
  2. Funkcije u sintagmi i rečenici - Zašto mora da se zna šta je čiji posao
  3. Zavisne rečenice - Šta sve od čega zavisi
  4. Nezavisne rečenice - Njihova podela na tipove
  5. Rečenice - Zašto ne može da se napravi mašina za prevođenje
  6. Tipovi rečenica - Kakva je razlika između nezavisnih rečenica, zavisnih rečenica i rečenica sa nadziranom nezavisnošću.
  7. Odnosi unutar rečenica - Šta nije u redu sa različitim odnosima
  8. Vokali, sonanti i konsonanti - Grožđev izum takozvanih odličnih reči
  9. Imenice - čemu služe i zašto su toliko važne
  10. Pridevi - zašto se Lepi razlikuje od Sportskog ritma srca
  11. Zamenice - kako su se Angela Merkel i druge gospođe borile za svoj status
  12. Glagoli - ko su Mongoli, ko su Jarboli, a ko su pak glagoli
  13. Prilozi - šta ide u koju vrstu jela i uz koje reči
  14. Brojevi - zašto se ne može raditi sa šesnaestoro kompjutera
  15. Predlozi - zašto se kišobran stavlja nad glavu a jastuk pod glavu
  16. Veznici - u čemu su slični "Pineda" i "premda"
  17. Rečce - kako je Robinzon naučio Petka razliku između "da" i "ne"
  18. Uzvici - u čemu je razlika između "a?" i "e?"
  19. Uzdasi - zašto je neophodno da se uvede i ova vrsta reči
  20. Prezent - oblik u koji je lako doći ali je teško u njemu ostati
  21. Perfekat - zašto se ovaj oblik tako zove
  22. Aorist - čemu nas je Rista naučio
  23. Imperfekat - Grožđev plan o revitalizaciji ovog glagolskog oblika
  24. Pluskvamperfekat - o traumi koju nam je zadavao ovaj glagolski oblik
  25. Imperativ - apel za upotpunjavanje ovog glagolskog oblika
  26. Potencijal - o mogućnostima koje nam nudi
  27. Futur II - zanimljiv primer primene ovog glagolskog oblika
  28. Futur I - šta su Hana Arent i Sara Konor kazale vezano za prošlost i budućnost
  29. Glagolski pridevi - kakvi su to pridevi
  30. Glagolski prilozi - kakvi su sad pa to prilozi
  31. Infinitiv - zašto se ne treba zadovoljavati osnovnim stvarima
  32. Morfološka analiza na primeru tri notorne filmske rečenice
  33. Pogovor zelenkastoj gramatici - Kakva sve mučenja postoje

Kompletna arhiva

Hronološka arhiva

2009

2008

Kompletna arhiva