Veznici

Gramatika

Gramarenje

Get it on Google Play

by Luka Činč

2016

Krugougo

Get it on Google Play

by Luka Činč

2016

veznici

Dobro veče, ovo pre mene bio je Đorđe. Moje ime je Grožđe. Večeras pričamo o veznicima.

Teško je reći ko su najbolji veznici. Nekada je to bio Mišel Platini, čovek sa dresom koji je visio, umesto da bude uredno uvučen u gaćice. Kasnije su čuveni veznici postali: Toti, Kaka, Skolc, Ronaldo, Zidan, Gatuzo, Balak i drugi. Kao što se vidi na slici, zajednička osobina ovih igrača su širom otvorena usta.

Naravno, mi večeras ne pričamo o veznicima u fudbalu nego o veznicima u rečenici. Ali rečenice bi bez veznika uglavnom bile kao fudbalski klubovi i reprezentacije bez svojih veznika, jer kao takve ništa ne bi valjale. Na primer, zamislite prethodnih par rečenica bez reči koje smo podvukli, a podvukli smo veznike. Bez veznika bi to bile bezvezne rečenice.

Dakle, kao što su u fudbalu važni Kaka i Pineda, tako su u jeziku važni kada i premda.

Veznici povezuju rečenice unutar složenih rečenica, kao i reči unutar samih rečenica. Dobar veznik između glavne i zavisne rečenice važan je isto kao parče sira između hleba i pečenice.

Po svojoj prirodi, veznici su zavisne reči i imaju svrhu samo u kontekstu rečenice.

Veznici koji, čiji, šta, ća itd označavaju odnosne rečenice. Recimo, Kažiprst b92 se najavljuje kao "emisija u kojoj govore samo oni koji imaju šta da kažu". U poeziji se umesto veznika šta često koristi ća, na primer kod pesnika Dragojevića: "Rekli su mi ono ća su znali..."

Veznik da označava izrične rečenice. Recimo, kod pesnika Gojkovića javljaju se stihovi: "Dođi da napravimo kafu, da napravimo kafu zajedno."

Veznik kad je karakterističan za vremenske rečenice. Primer nalazimo kod pesnika Nektarijevića: "Bokser zna da ga protivnik nikad nije tukao ko mama, kada u fioci vidi svežanj preskupih računa."

Veznik gde označava mesne rečenice. Naslov sa b92.net: "NATO će reći Srbiji gde su bombe".

Veznici ako i ukoliko označavaju uslovne rečenice. "Ako vlastelin kakav opsuje sebra, da plati globu od dvesto groša i da mu se udari do dvadeset batina, a ako sebar opsuje vlastelina, da se ubije i obesi". (Dušanov zakonik)

Veznik jer označava uzročne rečenice. Primer kod Bogunovića: "Peče me savjest jer sam obećao sebi da ću ovih pola veljače i pola ožujka koje ću sam provesti u Puli vrijedno čitati i pisati."

Veznik kao označava poredbene rečenice. Opet primeri kod Bogunovića: "Čula zasićenih intenzivnim doživljajima modernih kina, čovjeku lako promakne nešto tako beznačajno i neugledno kao što je pseće govno srednje veličine i gustoće."

Veznici iako, mada i premda označavaju dopusne rečenice. Još Bogunovića: "Osjećao se sve pijanije, iako se nije sjećao da je te večeri uopće pio."

Kod nezavisnih rečenica imamo sastavni, rastavni i suprotni odnos. I služi da sastavi, ili služi da rastavi, ali služi da se suprotstavi.

Ponekad veznici imaju svoje nezavisno značenje. Recimo, danski filozof Kjerkegard je imao knjigu "Ili - ili". Isto tako, srpski filozof Kojić je imao svoje retorsko pitanje: "Ali, ali, avaj, ali, zar se ovaj dečko šali?"



  1. Padeži - Zašto su važni
  2. Funkcije u sintagmi i rečenici - Zašto mora da se zna šta je čiji posao
  3. Zavisne rečenice - Šta sve od čega zavisi
  4. Nezavisne rečenice - Njihova podela na tipove
  5. Rečenice - Zašto ne može da se napravi mašina za prevođenje
  6. Tipovi rečenica - Kakva je razlika između nezavisnih rečenica, zavisnih rečenica i rečenica sa nadziranom nezavisnošću.
  7. Odnosi unutar rečenica - Šta nije u redu sa različitim odnosima
  8. Vokali, sonanti i konsonanti - Grožđev izum takozvanih odličnih reči
  9. Imenice - čemu služe i zašto su toliko važne
  10. Pridevi - zašto se Lepi razlikuje od Sportskog ritma srca
  11. Zamenice - kako su se Angela Merkel i druge gospođe borile za svoj status
  12. Glagoli - ko su Mongoli, ko su Jarboli, a ko su pak glagoli
  13. Prilozi - šta ide u koju vrstu jela i uz koje reči
  14. Brojevi - zašto se ne može raditi sa šesnaestoro kompjutera
  15. Predlozi - zašto se kišobran stavlja nad glavu a jastuk pod glavu
  16. Veznici - u čemu su slični "Pineda" i "premda"
  17. Rečce - kako je Robinzon naučio Petka razliku između "da" i "ne"
  18. Uzvici - u čemu je razlika između "a?" i "e?"
  19. Uzdasi - zašto je neophodno da se uvede i ova vrsta reči
  20. Prezent - oblik u koji je lako doći ali je teško u njemu ostati
  21. Perfekat - zašto se ovaj oblik tako zove
  22. Aorist - čemu nas je Rista naučio
  23. Imperfekat - Grožđev plan o revitalizaciji ovog glagolskog oblika
  24. Pluskvamperfekat - o traumi koju nam je zadavao ovaj glagolski oblik
  25. Imperativ - apel za upotpunjavanje ovog glagolskog oblika
  26. Potencijal - o mogućnostima koje nam nudi
  27. Futur II - zanimljiv primer primene ovog glagolskog oblika
  28. Futur I - šta su Hana Arent i Sara Konor kazale vezano za prošlost i budućnost
  29. Glagolski pridevi - kakvi su to pridevi
  30. Glagolski prilozi - kakvi su sad pa to prilozi
  31. Infinitiv - zašto se ne treba zadovoljavati osnovnim stvarima
  32. Morfološka analiza na primeru tri notorne filmske rečenice
  33. Pogovor zelenkastoj gramatici - Kakva sve mučenja postoje

Kompletna arhiva

Hronološka arhiva

2009

2008

Kompletna arhiva