Klima uređaji

Dobro veče, ovo pre mene je bio Đorđe. Moje ime je Grožđe.

Ako je prozor vaše spavaće sobe okrenut ka istoku ili jugoistoku, vi ste se jutros verovatno probudili znojavi, jer je temperatura vazduha već u to vreme iznosila 25 stepeni Celzijusa. Koliko je to gadno, lako ćete zaključiti ako se prisetite šta Celzijusova skala zapravo predstavlja. Kao što svi vi znate, Anders Celzijus je do ove skale došao tako što je temperaturu na kojoj se voda zamrzava označio nulom a temperaturu na kojoj ključa brojem 100. Dakle, s obzirom da se ljudski organizmi, pa i organizmi saradnika Lepog ritma srca, sastoje od tri četvrtine vode, jutros je temperatura bila svega četiri puta manja od one na kojoj bi moj prilog počeo ovako:

Dobro veče, ovo pre mene je bio Đorđe. Moje ime je ghhhhhššhhhššššššssssssssss.

Ali oni koji imaju klima uređaje nisu se probudili znojavi. To je tekovina moderne tehnologije koja olakšava život. Zato u današnjem Ritmu tehničkog srca govorimo o tome kako klima uređaji rade i kako je došlo do njihovog izuma i današnje primene.

Dakle, početkom dvadesetog veka, vlasnik jedne štamparije u Bruklinu jako se nervirao što su mu boje u kolor štampi ispadale ružno. A zašto su ispadale ružno? Zato što se usled neujednačenog nivoa vlage i toplote hartija istezala i skupljala, taman toliko da se komponentne boje od prolaza do prolaza ne uklope kako treba.

Naime, kolor štampa se, kao što znate dobija tako što se u različitim razmerama kombinuju tačkice osnovnih štamparskih boja. Svaka od te boje, ima ih četiri, štampa se zasebno, jedna preko druge. Ako neku novinsku fotografiju u boji pogledate kroz lupu, primetićete mnogobrojne plave, ružičaste, žute i crne pičkaste tačkice, baš kao što ćete na uljima starih majstora pod lupom primetiti mnogobrojne tačkaste pičkice.

Ali ako se hartija na svojim držačima ne postavi precizno od boje do boje, dobićete nekadašnji izgled Radio TV Revije, dakle veoma ružan i gadan izgled. Zato je gazda u Bruklinu i vrteo glavom: "To ne može, to ne pasuje." Srećom po njega, u firmi Bafalo Fordž radio je mladi nadobudni inženjer Vilis Havilend Kerier, koji je za potrebe regulacije nivoa vlage i temperature u štampariji izmislio prvi uređaj za održavanje nivoa temperature. I tako je počelo. Tek mnogo kasnije, 1928. godine, klima je uvedena u Kongres, sledeće godine u Senat, a sledeće u Belu Kuću.

Kako radi klima uređaj? Na istom principu kao i omanji frižider, ili kako se to još kaže frigider.

Imate cev savijene u spiralu. U njima se nalazi freon, gas koji se zavisno od pritiska menja temperaturu. Cev je na jednom mestu sužena, taj deo se zove kompresor. On sabija hladni freon, podižući mu temperaturu i pritisak. Onda ovaj vruć gas prolazi kroz zavijutke u kojima rasipa toplotu i kondenzuje se, dakle prelazi u tečno stanje, i kao takav dolazi u ventil gde se širi, isparava i postaje hladan gas niskog pritiska. E, kao takav, on prolazi kroz zavijutke i apsorbuje toplotu, čime nastaje efekat hlađenja. Dakle, freon trpi kompresiju da vi ne biste trpeli presiju. On u dva navrata prelazi iz gasa u tečnost a iz tečnosti opet u gas, zbog vas.