Soundblaster PCI

Dobro veče, ovo pre mene je bio Đorđe. Moje ime je Grožđe.

Za večeras sam hteo da vam pripremim jednu pesmu. Ali imao sam problema sa snimanjem. Mučila me je zvučna karta. U pitanju je, pogađate, Creative Soundblaster PCI 128, standardna kućna zvučna karta koju koriste Kurta, Murta i Marta, ali koja uz malo truda dovodi do sasvim prihvatljivih rezultata.

Kao što se sećate, nekada su se svake godine za 25.maj odvijali sletovi. Po istom principu, na vašoj matičnoj ploči postoje slotovi. Bez sletova, kao što vidite, ipak može da se živi, ali bez slotova bogami ne može. Recimo, na matičnoj ploči MSI 6163 postoji pet PCI slotova, to su oni beli, najupadljiviji. U svaki od njih možete prema želji da zabodete: zvučnu kartu, FM TV tuner, SCSI kontroler, PSI USB kontroler, Firewire PCI, Bonfire Meguire, Esquire, Empire, šta god hoćete. Grafičku kartu obično zabadate u mali, brzi i zlokobni AGP slot. Takođe, imate i dva široka crna slota, to su ISA slotovi. U njih, pak, možete da zabodete i nešto veće i zahtevnije, na primer možete kurac da zabodete.

Elem, ja sam u jedan od već pomenutih PCI slotova zabo neposredno pre toga pomenuti Soundblaster PCI 128. Čovek bi rekao, to je to. Zahvaljujući Windows-u XP i njegovoj blagosti, ovakvu komponentu je dovoljno zabosti. I taman sam se spremio da vam snimim pesmu.

Ovaj put, ljubavnu pesmu.

Ali avaj, ali ovaj. Prvo nije radio, jer je stara, integrisana zvučna karta držala monopol na taj posao, otprilike kao kad vam neka baba na pijaci ne da da kupite ponešto i od druge babe, nego bi htela da sve kupite kod nje. Zato sam morao sam da ugasim integrisanu zvučnu kartu, i to da je ubijem baš kao što je i Raskoljnikov ubio onu babu, dakle morao sam da je disejblujem direktno iz BIOS-a, a usled toga su mi navrle mučne uspomene na period kad sam se borio za četiri iz biosa i geosa, a za dva iz mate kod nastavnice Kate.

I tako, ugasio sam staru, nova se prepoznala, setovala i samoproglasila za default device. Ali desilo se da neće da svira. Kao svira, ali ne svira. Onda sam se dao u gnjavatorsku potragu za drajverima, apdejtima, pečovima, skrečovima, kečovima, smačovima. I ništa nije vredelo. Na kraju sam pristao na krunsko poniženje, da pitam za savet administratora računarske mreže tamo gde radim. Korak po korak, ovaj nadobudan i bezobrazan mladić je na kraju došao do zaključka da nisam prebò zvučnike iz stare u novu kartu.

Priznao sam grešku, zvučnike sam prebò a gospodina administratora probò, i znate čime? Onim tupim delom maske s kućišta, onim što se skida kad se dodaje nova komponenta.

A da, ljubavna pesma. Pa vidite, kao što je u filmu "Davitelj protiv davitelja" mladi Spiridon Kopicl počeo da piše ljubavno pismo Sofiji Mačkić a ono se pretvorilo u poruku inspektoru Ognjenu Strahinjiću, tako se i moja ljubavna pesma koju sam počeo da spremam za ovu priliku pretvorila u preteću pesmu posvećenu buđavom Creative Soundblaster PCI-ju.

Hej ti, buđavi PCI-ju
što sam te lepo zabò
što sam te lepo konektovao
što sam te lepo setovao
što sam te lepo enejblovao

Nemoj da bih te disejblovao
nemoj da bih te resetovao
nemoj da bih te diskonektovao
nemoj da bih te izvadio
o, nemoj da bih te izgazio.