Ušteda vremena

Dobro veče, ovo pre mene je bio Đorđe. Moje ime je Grožđe.

Kao što ste možda pročitali u novinama, u subotu na nedelju je tačno u dva sata došlo do sudara zelenog Pasata u vlasništvu Mite Jerkovića i belog Spačeka u vlasništvu gospodina Jaroslava Hašeka, autora svima dobro poznatog romana „Doživljaji dobrog vojnika Švejka“. Prema preliminarnom izveštaju Saobraćajne policije, za sudar je kriv Jerković koji nije ispoštovao pravilo desne strane. Iznenađenost autora Švejka dodatno potvrđuju tragovi prosutog milk-šejka.

Naravno, pametniji među vama shvatili su da lažem kako sam zinuo. Kao prvo, Jaroslav Hašek je već duži niz godina mrtav taman koliko i njegov dobri vojnik Švejk, jer radnja ovog romana dešava se za vreme Prvog svetskog rata, a Švejk nije bio baš toliko žilav pa da i dan danas obeležava Proboj praškog fronta kao što naši veterani obeležavaju proboj solunskog. Kao drugo, nikakav sudar nije mogao da se desi u subotu na nedelju u dva sata, jer je upravo u tom trenutku bilo tri sata, dakle prešlo se na takozvano letnje vreme, na šta nas je, kao i uvek, blagovremeno upozorio Savezni zavod za mere i dragocene metale.

Elem, zašto mi svake godine u poslednjoj nedelji marta prelazimo na letnje vreme i stvaramo sebi nepotrebne probleme? Zar nije još Imanuel Kant u svojoj formalnoj logici jasno rekao da je a=a, iz čega sledi da dva može biti samo dva?

Pa vidite, nije baš tako. Kao prvo, produženjem dnevnog svetla smanjuje se stopa kriminala u večernjim satima, štedi se struja, a dobija se i na sveopštem radnom elanu naroda, kako srpskog tako i grčkog, mađarskog, švedskog, pa i češkog. U suštini, novac je u pitanju.

Na ideju o pomeranju satova najpre je došao Bendžamin Frenklin, onaj isti kome je Morisi iz Smitsa uz grickanje čipsa posvetio svoju posprdnu pesmu „Franklin Mr. Shankly“. A gde je Bendžamin najpre uspeo da lansira ovu ideju? Pa kod glupih Francuza, gde bi drugde. Urednik Pariskog žurnala, izvesni Antoan Alesi-Fransoa Kade de Vu, koji je dužinom svog imena zajebo čak i našeg Savaloralinovačkog, objavio je 1784. godine Bendžaminov članak pod imenom „Ekonomski projekat“, i tako je sve počelo. Prvi ozbiljniji propagator ove ideje bio je izvesni Vilijem Vilet, koji je pomeranje vremena predložio 1907. godine u članku „Traćenje dnevnog svetla“, ali glavni razlog što se sa letnjim vremenom nije već tada počelo jeste ova lucidna opaska Lorda Balfora:

„Supposing some unfortunate lady was confined with twins and one child was born ten minutes before One o'clock, the time of birth of the two children would be reversed. Such an alteration might conceivably affect the property and titles in that House.“

Zato je ova zvrčka prvi put primenjena za vreme već pomenutog Prvog svetskog rata. Naime, Nemačka i Austrougarska su shvatile da će produžujući dnevno svetlo uštedeti struju u večernjim časovima, pa će im samim tim ostati mnogo više nafte, benzina i benzena neophodnih za prevoz Makenzena. Malo po malo, i ostale evropske države, uključujući i nadobudne sile Antante, priklonile su se ovoj uredbi, baš kao što se evropske države i danas sve više priklanjaju uredbama Nemačke i Austrougarske, i kao što će se, da se ne lažemo, uvek priklanjati njihovim uredbama, jer Nemci su to.