Dobro veče, ovo pre mene je bio Đorđe. Moje ime je Grožđe.

Razmišljao sam o tome šta me u poslednje vreme najviše boli.

Pa reći ću vam. Boli me to što smo izgubili Kosovo.

Već nekoliko nedelja razmišljam o tome. Postalo je zlo. Ne mogu da se skoncentrišem na druge stvari. Šta god da pokušam, setim se - izgubili smo Kosovo.

Onda mi je palo na pamet da nađem bolji posao, ali sam odustao gde god sam pošao. Jebeš posao. Nemamo Kosovo...

Pokušao sam da se bavim sportom, makar rekreativno, i skoro da mi je uspelo. Plivao sam, vozio bicikl, radio sklekove, čučnjeve, kačio se na vratilo. Ali Kosovo...

Pokušao sam da sredim stan u kome živim, batalio sam vratilo i izribao kupatilo. Koristio sam: Bonux, Merix, Linux, Unix, Lenox, Philips, Pixies, Dixies, Alexis... Kupatilo sada blista, ali Kosovo...

Ne znajući kako da pobegnem od ove opsesije, počeo sam da se drogiram. Šmrkao sam kokain, kakain, drekain, bukain, srkain, grkain. Jeo sam gljive ludare, bljuvare, muhare, puhare, gušare, kršare, smrčke, hrčke, tučke, sumporače, krompirače, rotkvaste bljedunjavke, kuštrave cepače, jamičaste mlečnice, žablje kružoliske, niske rudoliske. Ma kakvi. Kosovo...

A onda sam se zaljubio. Te oči, te jagodice, to čelo, ta usta, ti obrazi, taj vrat, ta ramena, te ruke, taj struk, ti bokovi, ta kolena, ta stopala... To već nije bilo naivno. Jer ona je skup svega što volim na jednom mestu. Ne izbija mi iz glave.

I tako, šetali smo parkom, gledali decu kako se igraju, jeli sladoled...I onda sam se setio... da sledeće nedelje treba da idemo - na koncert...