Štrajk arkadnih junaka

Dobro veče, ovo pre mene je bio Đorđe, moje ime je Grožđe.

Kao što ste već čitali ovih dana, štrajkovi širom Evrope se zahuktavaju. Ovog puta, vrag je odneo šalu. Obustavu rada najavili su ne samo šloseri, šoferi, šinteri, šusteri, pakeri, hakeri i ostali šljakeri, već i tašneri, kaišeri, sajdžije, kujundžije, kazandžije, arakijadžije, tenečedžije, kondurdžije, terlukćije, papudžije, abadžije, bojadžije, bozadžije, salebdžije, bonbondžije, džidžule, gegule, karakondžule i drugi predstavnici malih ali uticajnih esnafa. Stihija nezadovoljstva uzela je toliko maha da je štrajk najavio čak i Sindikat junaka arkadnih platformskih igara, koje se doduše u poslednje vreme sve manje proizvode.

Večeras su sa mnom dva počasna ko-predsednika ovog sindikata – gospodin Manic Miner, junak legendarne platformske igre na računaru ZX Spectrum i gospodin Jet Set Willy, njegov bogati naslednik. Dobro veče.

- Gospodine Miner, u jučerašnjim novinama pročitali smo vašu ispovest, u kojoj smo saznali da je Vaš život svih ovih godina bio mučan i težak.
- Da, vidite, jako mučan i težak.
- Jadan i žalostan?
- Jadan, dragi gospodine, i, ako smem da primetim, žalostan.
- Pa šta Vas je to mučilo?
- Šta? Za početak, nikad nisam imao vikend, niti godišnji odmor. Provodio sam vreme u mračnim odajama nastalim u bolesnom umu nekog narkomana iz kompanije Bug-Byte. Po vasceli dan preskakao bih jednooke astronaute u žutim skafanderima i ostale gadosti, ginuo sam po tri puta na dan. Pa bar da sam ginuo tragično kao kod Sofokla, ili herojski kao kod Tolstoja, ili cvileći kao kod T. S. Eliota, nego sam nestajao praćen već bizarnim zujećim zvukom, i odmah zatim vraćao bih se na početak. A kad su đavolji hakeri pronašli pouk za besmrtnost, mukama više nije bilo kraja.
- Da, žalosno zaista.
- I što je najgore od svega, po vasceli dan slušao bih oskrnavljenu melodiju Edvarda Griga.

- Pa šta su konkretno Vaši zahtevi?
- Da se na prvom nivou, pa i na drugom nivou, pojača osvetljenje i uvede etažno grejenje. Da se umesto jednookog astronauta na prvom nivou postavi Dru Barimor, ali ne kakva je sad, već kakva je bila u filmu Svi kažu volim te Vudija Alena. E, na nju ću sa radošću skakati glavačke. I iznad svega, da se kao muzička pratnja uvede taj isti Edvard Grig, ali u izvođenju Berliner Philharmoniker pod dirigentskom palicom Herberta von Karajana, izdanje Deutsche Grammophon iz 1989.
- Meni kao laiku ovo deluje razumno. Ali zašto se Vaši zahtevi odnose samo na prva dva nivoa? Kao što se sećamo, Manic Miner ima 20 nivoa...
- Ako dobijem Dru Barimor na prvom nivou i Ketrin Zitu Džouns na drugom, biću zadovoljan.
- Pa da, ali sindikat?
- Boli me kurac za sindikat.
- Dobro, gospodine Majner. Gospodine Vili, Vi ste mi već malo nejasni. Naime, bogat ste čovek. Zašto se Vi bunite? Šta Vama smeta?
- Pa pazi da ti kažem, u bedaku sam. Pala mi je roba na grani. Živim ko pas.
- Ali kako, kad imate kuću sa onolikim separeima, bazen, trpezariju, skladište i tako to?
- Imam sve to, jeste, i parfimeriju, i video klub, sve imam. Ali šta to vredi kad nisam srećan!
- Ali imate ženu, koja vas doduše ne pušta da spavate dok ne pokupite one gluposti.
- Koju ženu? Ja kad sam bio tvoje godište, zezo sam se svuda, s pičićima, čito sam Fordiće, išo sam na more svake godine, u vojsci mi najbolji drug bio Splića. I to što ovaj iz Chuckie Egg priča da je jebo Tanju Radojević, to kao prvo nije tačno. Ja sam jebo Tanju Radojević.
- E pa sad, Vili, niste baš. Ja sam jebo Tanju Radojević.
- Ne ne, ja sam je jebo. I to ću ti reći i kad sam je jebo. Je l se sećaš kad je u decembru...