Spilberg

Odmah nakon 5. oktobra 2000. godine američki reditelj Stiven Spilberg je rekao: "Oduševljen sam zbog načina na koji ste uspostavili demokratiju u vašoj zemlji. Pokazali ste da imate veliko srce i da kada hoćete, možete. Nije važno koliko je vas bilo ispred Savezne Skupštine, važno je da ste uspostavili demokratske principe. Ponosan sam zbog toga što sam deo čovečanstva kome i vi pripadate. Konačno ću moći da snimam filmove u Knez-Mihajlovoj, Vasinoj, Pop-Lukinoj, Vlajkovićevoj, na Crvenom krstu, ispod Savskog mosta, na Čuburi, na Hadžipopovcu, u Siminoj i na Zelenom vencu."

To se upravo i dogodilo.

Veliki deo scena za njegov najnoviji film "Rat svetova" sniman je na padinama Čukarice, u delovima Voždovca, Kumodraža, Vilinih voda, na delovima Zrenjaninskog puta i u delovima Jajinaca.

To su ambijenti u kojima je uz minimalno ulaganje novca Stiven mogao postići najveće efekte. Tu postoji čitav niz kuća takvog stepena dovršenosti da filmska ekipa uopšte nije morala da pravi kartonske kućice i da ih potom ruši.

Bilo je dovoljno da se kamera uključi i da beleži: one cigle, one fasade, te ograde, one crepove, te oluke, ta dvorišta sa nekakvim kadama, bojlerima, felnama, auspusima, žicama, gomilama uglja i drugim gomilama, đinđuvama, drangulijama, nekakvim sličugama, sankama, dvorišta sa napuštenim kolima, autobusima, gumama, čamcima i brodovima, auto-otpadima, posebno vulkanizerima i auto-mehaničarskim radnjama u kojima se odvija štelovanje šelni i reglaža trapa.

To su upravo ambijenti koji nedostaju Kaliforniji i zato je Spilberg bio oduševljen postojećom, prirodnom scenografijom.

Naravno, sve se ovo nije dogodilo jer Stiven Spilberg nikada ono sa početka priče nije izjavio.

Stiven Spilberg i ne zna da se ovde dogodio 5. oktobar. I ne treba to da zna.

Ne zna to ni Džejms Kamerun, Klint Istvud, Noel Galager i Liam Galager, Martina Higins, Serena Vilijams i Robin Vilijams, Lindzi Devenport, Paolo Maldini, Karl-Hajnc Rumenige, Ešton Kučer, Brus Vilis, Robert Dauni Džunior i Donald Saterlend.

Znači, nije tačno da je Stiven snimao.

Tačno je ipak to da u svim delovima grada, pa i u onim ekskluzivnim postoje gomile žica, nekakvih cigli, uglja, guma i felni, premda ovaj grad i nema ekskluzivne delove. To su samo navodno ekskluzivni delovi, kao to je centralna gradska zona, tu je kvadrat 3000 evra, jer je to kao suvi centar, to su kao Terazije, Topličin venac.

Šta centralna gradska zona, šta suvi centar? Gde je ovde centar, gde je fontana, trg, gde je ovde definisan park, pogledajte park kod SKC-a, jel to park, jel to zalenilo?

Gde je ovde metro, gde je ovde gotski stil, gde su katedrale, gde su tu finese, gde su arhitektonska rešenja, mostovi, gde je izlaz na reku, gde je izlaz na more, kad je Kalemegdanom poslednji put prošetao: Tom Henks, Tom Kruz, Tomi Li Džons, Noel Galager, Dejvid Bouvi, Dejvid Duhovni, Margaret Tačer, Šeron Stoun, Leticija Kasta, Stiven Spilberg. KAD?!

Važno je da je kvadrat 3000 evra, važno je da je kafica 150 dinara, da je kapučino 120 dinara, da je štelovanje šelni 100 evra. To je važno.

NO, dobro, ovo je lepi ritam srca, i prema tome, ne treba biti na kraj srca, već treba samo ponekad otići u one delove grada i pokupiti te cigle, te žice, taj ugalj, te autobuse, te bojlere, te felne, te bicikle, te auspuhe, te čamce i brodove.

Pokupite to.