Šta će se i ko će se uvek pamtiti

Večeras vam pričam o tome šta se sve ne zaboravlja i ko se sve ne zaboravlja, šta će se i ko će se uvek pamtiti.

Vidite, ne zaboravlja se Botičeli, Đoto, Karavađo, naročito K. Sen-Sans, Ticijan, kao i Rembrantov autoportret iz 1639. godine.

Ne zaboravljavljaju se Anaksimen i Anaksimandar, Tales iz Mileta, ali i Publije Vergilije Maron, ali i Publije Ovidije Nazon, Gaj Valerije Katul, Gaj Petronije Arbiter i Marko Tulije Ciceron.

Isto tako, ne zaboravljaju se Hipokrat, Hipolit, Filip i Hipomah, ali i Likurg, Likomed, Likomah, kao i Vukadin, Vukašin, Vukan i Vujica.

Zatim Rilke, Bilbo, Frodo, Gemdži, Gandalf i Saruman.

Isto tako i Gustav Krklec i Gvido Tartalja. Posebno- Pol Gogen, Paolo Rosi, Jan Raš, Lukijan Mušicki, Despot Stefan, Bane Bumbar, Goca, Uške, Boca i Miki.

Ne zaboravljaju se još i Mocart, De Bisi, Šubert, Dizni, Ajnštajn, Ejzenštajn, Štokhauzen i Epštajn.

Ne zaboravlja se takođe ni Duždeva palača na trgu Piaceta u Veneciji kao i ostrvo Gospe od Škrpjela.

Uvek će se pamtiti:

Borhes, Lav Nikolajevič i Vladimir Pavlovič kao i Vladimir Iljič.

Reditelji: Karen Šahnazarov i Abas Kiarostami.

Uvek će se pamtiti scena u kojoj Ričard Čemberlen saznaje da se odgovori na mnoga pitanja nalaze u Gemainschaft banci u Cirihu.

Ne zaboravlja se scena u kojoj Mikele kaže Karlu da su stradali: Barzini, Tatalja, Mo Grin, Strači, Kunio, sve glave 5 porodica, a zatim mu kaže da danas sređuje sve porodične poslove, a potom ga moli da ga ne laže jer ga to ljuti i vređa njegovu intelegenciju.

Ne zaboravlja se Ferdinand koji nije otišao sa ostalim bikovima da se igra, nego je ostao da sedi u hladu velikog drveta i nastavio da miriše cveće.

Takođe, pamtiće se scena u kojoj Ričard Drajfus za vreme doručka pravi u svom tanjiru Đavolu kulu od pire krompira, kao i scena u kojoj Dastin Hofman pravi prženice.

Ne zaboravlja se trenutak kada Roki Balboa na konferenciji za štampu obaveštava javnost da je meč u Rusiji zakazan za 25. decembar, kao i scena u kojoj Sara Konor saznaje da je prethodna generacija terminatora imala gumenu kožu i bila lakša za prepoznavanje od klase 101 koja ima pravu kožu, kosu i nokte pa je teža za prepoznavanje.

Ne zaboravlja se i to kada je onomad Harison Ford visio na krovu one pariske zgrade držeći se jednom rukom za antenu koja je lagano klizila na dole, pokušavajući da dohvati mali kip slobode, kao iscena u kojoj se Džordž Berger skida go, ne bi li pozajmio svoju odeću Klodu Bukovskom kako bi ovaj otišao da vidi Šilu i ostale.

Uvek će se pamtiti Jezdimir Maleš koji je tapkao karte, mislio da liči na Stiva Mekvina, oblačio se u čekić i otišao da otprati devojku na Pašino brdo, kao i scena u kojoj Branimir Mitrović kaže: "Ti ćeš da me naučiš kako idu brzine, ništa, kažem hvala čika Momo".

Posebno će se pamtiti scena u kojoj Radmilović kaže: "Jel to tutkalisanje, šta se nije osušilo?! Ivice da se isturpijaju, I da se udare gvozdena ojačanja."

Ne zaboravlja se ni trenutak kada je stadion Acteka zanemeo kada je 1986. godine Horhe Luis Buručaga potpuno sam krenuo ka golu golmana Šumahera pri čemu je već u sledećem trenutku bilo 3-2, nakon čega je Argentina odletela u nebo.

Pamtiće se i to kada Divljan Vladimir kaže da je nezgodno kada neko umisli da je nešto posebno, da je neko mudou, kao i to kada je Cane rekao Bambiju: "Ćao Bambi, uvek si u nekim organizacionim šemama..Bambi."

Pamtiće se i to kako je bila obučena Žaklina Kenedi onoga dana kada su američki Vlado Vukomanović, američki Pacov, američki Mutavi izvršili smenu Kenedija u Dalasu.

Ne zaboravljaju se još i Dobri vojnik Švejk i loš vojnik Davinić, Teodor Meron, Sajrus Vens, Đani De Mikelis, Eduard Ševarnadze, Kostas Simitis i Kostas Karamanlis, Margaret Tačer i Ronald Regan, Mahmud Abas, Lamberto Dini, Ajatolah Homeini, Kapetan Miša, Kapetan Miki i Komandant Mark, Ser Artur konan Dojl i Helmut Kol.

Ne zaboravlja se naranjito, a posebno: Platini, Tigana, Rošeto I Žires.

Ne zaboravlja se Danilovićevo zakucavanje preko Sabonisa, uvek će se pamtiti Karl Luis na 100 metara i Sergej Bubka na 6 metara.

Ne zaboravlja se izjava legende NBA lige Čarlsa Barklija da ukoliko bi mu neko dao dovoljno novca igrao bi i za Kju-Kluks klan.

E, vidite, zarađujte novac, ali nemojte da igrate baš za Kju-Kluks Klan, jer Barkli se samo šalio.

A, možda se i nije šalio, a?