Deda Mraz - Rodrigez

Karakas, Venecuela, 31.12.2006.

Dragi prijatelji,

Prošli put sam priču završio u trenutku kada ja na Toresa i mene krenula ona ogromna jelka sa sve Deda-mrazom koji je vitlao drugom, manjom jelkom, i vas sigurno zanima šta se dalje dešavalo.

Vidite, Tores i ja smo izbegli prvi, najjači nalet ogromne jelke, ali je već sledeći bio jako zanimljiv.

Zanimljiv zbog toga što se ispostavilo da onaj Deda-mraz nije bio opasan kao što nam se činilo u prvom trenutku, već je to nama tako samo izgledalo budući da je Deda-mraz imao jako strog izraz lica.

Već u nekoiko narednih trenutaka videlo se da se situacija bitno menja.
U momentu kada je ogromna jelka bila na svega metar od nas shvatili smo da Deda-mraz silazi sa jelke, i da će nam se svakako obratiti.

Tores i ja smo bili beskrajno uplašeni, jer nam se činilo da je sa nama možda gotovo, i da sa Deda-mrazom nema pregovora, ali tada nam se crveno-bela figura obratila:

"Dobar dan, ja sam Visente Rodrigez, veliki prijatelj "Lepog ritma srca". Dočekaćemo zajedno Novu godinu na ulicama, a onda idemo do moje kuće. Ispričaću vam sve o Mikrobu, samo nemojte očekivati da ću vam reći gde je on sada, jer ja to ne znam.
Ja ću vam pričati o tome šta je to Mikrob, ja ću vam ispričati kako se postaje Mikrob."

Nakon toga usledila je jedna sekunda pauze, a onda je se Deda-mraz okrenuo ka meni i kazao sledeće:

"Nemoj se čuditi zbog toga što pričam na srpskom. To sam naučio u Beogradu.
To me je naučio moj veliki prijatelj Saša Marković Mikrob."

Bio sam potpuno šokiran. Tores je bio još više šokiran.
Tores mi je u tom trenutku rekao najtiše što je mogao: "Ne mogu da verujem da Deda-mraz Rodrigez planira da nam kaže sve o Mikrobu."

Toresovo šaputanje prekinuo je Deda-mraz rekavši:"Bolje je da veruješ da je tako. Čuo sam šta si mu rekao, Tores. Nemoj da misliš da me ova dugačka kosa i brada sprečavaju da slušam."

Tores i ja smo ponovo bili uplašeni jer Deda-mraz ponovo zvučao opasno.

Deda-mraz je zatim nastavio: "Nemojte se više plašiti. Nema za to nikakvoga razloga. Okrenite se i pogledajte iza sebe!"

Tores i ja smo bili ponovo šokirani zbog onoga što smo videli. Nismo stigli ništa ni da pomislimo, a Deda-mraz je ponovo nastavio:

"Gledate moje Irvase. Ovo su moje sanke. Penjite se brzo, jer je vreme da pođemo, samo, pazite kada budete uskakali, na sankama su vreće sa poklonima, pravim poklonima, u njima nema papirnih Delorijana kojima ste kitili one jelke, da, da, znam da vam je Grožđe poslao putem E-maila šablone za automobile, sve ja znam, a o tome ću posebno da popričam sa Grožđem...Hajde, hajde sad, uskačite, polazimo, idemo da delimo paketiće po Karakasu, idemo, idemo kroz sneg, idemo kroz noć, ideeeemooooo!!"

Popeli smo se na sanke, a Irvasi su krenuli polako, a onda sve brže kroz noć.

Ovde opet prekidam javljanje, ali nastavak novogodišnje noći sledi uskoro.

Veliki pozdrav,

Đorđe