Koštunica je otvoreno lud

15.5.2008.

Dobro veče, ovo pre mene bio je Đorđe. Moje ime je Grožđe.

Ako ste gledali hrvatsku seriju "Ponos Ratkajevih", primetili ste da se u njoj pojavljuju ustaše. Jedan od njih zove se Vilko Orešković. On je ne bilo kakav, već takozvani "divlji ustaša". Naime, on na svoju ruku progoni razne junake i junakinje u seriji, pretežno s namerom da ih pobije. U jednoj od novijih epizoda, jedna od junakinja za Vilka zabrinuto kaže da je postao "otvoreno lud".

S druge strane, ovih dana ste svakako pratili razvoj političke situacije u Srbiji. Primetili ste šta sve radi i na šta je spreman premijer Srbije Vojislav Koštunica. Primetili ste i da je sada lično u dogovoru sa Tomislavom, da mu je Aleksandar dobar ortak, da pije kafu sa Gordanom, da ide na fudbal sa Ivicom, da se suštinski slaže sa Milutinom.

Vojislav Koštunica postaje jako sličan pomenutom Vilku iz "Ponosa Ratkajevih". Ne u smislu da je Koštunica postao ustaša. To bi u ovom trenutku možda bilo preterano reći, sem toga izraz "srpski ustaša" još nije zaživeo i našao svoje mesto u savremenom političkom žargonu. Ali zato sa punim pravom možemo reći da je, slično Vilku, Koštunica postao otvoreno lud.

Neki od vas će reći da je Koštunica savršeno normalan, i da na slici koju vidite deluje potpuno mirno i staloženo. Mi ćemo vam skrenuti pažnju da na istoj slici i Vilko deluje savršeno mirno i staloženo, pa opet njegovi postupci kazuju da je lud.

Pritom se neke okolnosti mogu uzeti kao dodatno otežavajuće za Koštunicu. Naime, Vilko je sin siromašnog baštovana koji pre dolaska ustaša nikako nije imao priliku da se iskaže, radio je teške fizičke poslove i nije mogao ni da sanja o raznim pogodnostima. Vojislav, pak, nije imao sličnih problema. On je provodio lagodne dane kao saradnik Instituta društvenih nauka, napisao je knjigu "Politički pluralizam i monizam" zajedno sa Kostom Čavoškim, živeo je u centru Beograda, kao što i sad živi. Tokom devedesetih, bez obzira na svoj opozicioni angažman, nikada nije bio uhapšen. Međutim, sve to ga nije sprečilo da, kao uostalom i Čavoški, vremenom postane lud, a zatim i otvoreno lud.

Najgore od svega je to što Koštunica verovatno neće učestvovati u organizovanom kriminalu, u raznim aferama i u protivpravnim stvarima, tako da nakon njegovog silaska s vlasti neće postojati osnov da bude uhapšen.

Ili možda hoće? Ili je možda već nešto uradio, samo se to zataškava?

Ili će možda će vremenom biti doneseni zakoni po kojima će saradnja sa Tomislavom, Aleksandrom i drugim momcima već sama po sebi biti dovoljan osnov da neko bude uhapšen, sve i da ništa drugo nije uradio.

U svakom slučaju, nadajmo se da ćemo dočekati i dan kad će Vojislav Koštunica biti uhapšen. Da ćemo dočekati naslovne strane "Politike", "Blica", "Danasa" i drugih dnevnih listova sa naslovom "Vojislav Koštunica uhapšen". Da ćemo u "Vremenu" dočekati da nam Miloš Vasić i Dejan Anastasijević objasne zašto je došlo do hapšenja Vojislava Koštunice.

Ne mora da ode u zatvor, ne mora i ne treba da dobije batine, ali treba da bude uhapšen.

Time će pravda biti zadovoljena i Koštunica će doživeti sudbinu svojih takođe otvoreno ludih prethodnika: Džokera, Leksa Lutora, braće Daltona, profesora Morijartija i, ne zaboravimo, Ser Lanselota u "Svetom gralu".