Miroljubovo detinjstvo

Luka Stanisavljević --- Uroš Miloradović
Ilustracije: Đorđe Ilić

(imaš i kompletan PDF)

Rođen polumrtav, modar kao čivit, Miroljub je jedva doživeo prvi rođendan. Bio je slabunjavo i gušavo detešce, zelenog tena, kriv kao kiselo drvo. Rastegljiv omotač kože probijale su oštre, zubate kosti, kao u slinave ribe. Njegovi brižni roditelji brzo su digli ruke od lekara. Obilazili su crkve i babe vračare. Nad dečijom kolevkom sablasno su se belasale lekovite ruke belog maga sa izražajnim licem i značajno podignutim obrvama. Miroljub je, treba li to dodati, rastao u ulici Džordža Vašingtona, pored klinike za venerične bolesti.

Prohodao je sa tri godine, kad su mu se vršnjaci već listom vijali po pesku i zlostavljali svoje stare koji su ih pazili. Voleo je da sedi s babom na prozoru i pogađa od čega boluje koji od nevoljnika koji su izlazili s klinike. Baba ga je naučila da viče: "Sifilističar! Triperaš! Buzerant!" i tako neke dijagnoze. Kad je sa pet godina malo zajačao i naučio da zlostavlja i babu, roditelji su ga poslali u obližnje obdanište "Kića", gde su ga ostala deca mrzela.

Suđenje – mali inkvizitor

(Mali stražari uvode Miroljuba u improvizovanu sudnicu obdaništa "Kića")

SUDIJA MATIJA: Dakle, Miroljube slino, zašto si izvršio mažnjavanje jetrene paštete "Karneks"?

MIROLJUB: Molim, ja uvažavam časni sud, i molim za milost.

TUŽILAC PAJA: Naš posao su zakon i pravda, a ne milost. Visićete zbog ovoga.

MIROLJUB (slineći): Bog mi je svedok...

SUDIJA MATIJA: Tišina! Tužioče, da čujem optužbu.

TUŽILAC PAJA (gladeći lažnu bradu): Dakle, 23-ćeg 9-og tekuće godine, Simić Miroljub, alias Miroljub, obeščastio je dobro ime vaspitne institucije "Kića". Podlo sačekavši da, umorni od rada, njegovi drugovi odu na zasluženi počinak, sa zadnjim namerama i predumišljajem uvukao se u kuhinju i ostvario protivpravnu korist otuđivši jetrenu paštetu marke "Karneks". Tužilaštvo traži glavu ovog prestupnika, da služi kao primer. Neka se udavi u buretu kompota od breskvi!

BRANILAC PAJA (skida bradu i meće velike naočari, mršti se): Moj klijent veruje u boga. On slavi slavu i pohađa versku nastavu. On udeljuje bednicima. Njegov zločin je očigledan, međutim, on pada najteže njemu. Simić Miroljuba obuzeo je duh zapadnjaštva, njegovi roditelji čitaju štetne knjige, a skoro su kupili i nov frižider marke "Kandi". Neka mu se oprosti. Ako treba nek se davi u kompotu, ali nek mu se bratski oprosti.

MIROLJUB: Ja ne volim kompot, neka uđe u zapisnik.

TUŽILAC PAJA (vraća bradu): Kaje se, nije nego... Dobro, možda nas je poneo revolucionarni žar i miris giljotine, ali izgred je kapitalan. Branioče, da se nagodimo. Može proterivanje? Bilo bi razumno... Inače ode on u kompot.

BRANILAC PAJA (zagrejan, zaboravlja da skine bradu): Prihvatamo. Dete, daj globus.

(Sudsko služinče u haljetku donosi globus. Sudija vadi plajvaz iza uveta i stavlja ruku na oči. Desnicom rukom osvetnički zabija olovku u globus koji se vrti).

SUDIJA MATIJA: Filološki fakultet. Odsek za poljski jezik i književnost.

MIROLJUB: Pa onda bolje i bure kompota!

TUŽILAC PAJĆEH: A ne, ima da naučiš kako je Staša branio Nelu od Gebra i Hamisa, Quo Vadis i te stvari!

BRANILAC MAJĆEH (peva u duhu mladog Pitera Justinova u ulozi Nerona iz filma "Quo Vadis"):

O-o, the mighty flames!

O-o, the force divine!

O, magnificent power, hey!

Onda je Miroljub prošao toplog zeca i ostao bez ručka. Držali su ga u specijalnom režimu dan-dva, dok nije organizovan transport. Montirani procesi bujali su u to vreme. Jednog lepog jesenjeg dana, dok je sunce seklo jutarnju izmaglicu, Miroljub je sa grupom drugih osuđenika otpremljen u vaspitne institucije visokog obrazovanja. Bilo je tu i neke utehe, jer neki su prošli i gore od njega: građevinci, elektrotehničari, bedni andragozi. Kolona se vukla kao pas prebijene kičme, mnogi su zapomagali, naročito oni bez zimske spreme i rezervnih čarapa. Tifusari su sejali zube pokraj puta, bilo je tu i avitamonoze. Pa i groga. Mali Miroljub se opsetio Puškina i njegovog "Pira u vreme kuge", Kamijeve "Kuge", Marekesove "Ljubavi u doba kuge", Poove "Maske crvene smriti", Pelagićevog "Narodnog učitelja" ("Svaki prdež - banka manje lekaru"). Poljska književnost plašila ga je svojom silovitošću i zilotizmom. Oko vrata je stezao amajliju, zub očnjak svoje matere i molio se predačkim bogovima.

Godine učenja

Roditelji su bili zabrinuti Miroljubovim nestankom, lepili su njegove fotografije na trošne tarabe, pored slika zalutalih mačaka i kerova "pod terapijom" i skarednih žvrljotina. Kada su izgubili veru u zakon i miliciju, odali su se spiritizmu, loveći odraz svog izgubljenog sina u istopljenom kajmaku na uzavreloj cicvari. Majka je upisala kurs italijanskog na Kolarcu, otac se odao piću. Večeri su provodili uz albume slika. Sve porodične slike bile su iz Banje Vrujci. Kad su tamo imali babu.

Za to vreme, Miroljub je na Filološkom fakultetu prolazio školu života.

Gazda Pšemisl Jagoda terao je pitomce na prošnju i krađu. Poljski se učio od prilike do prilike. Ali se zato moralo biti kadar stići i uteći. I zbrisati sa mesta zločina. Iz jezikoslovnih podučavanja stigli su do sadašnjeg vremena, i tu stali. Tražile su se druge veštine. Mali dripci harali bi po čitav dan ulicom i uveče donosili plen. Spavali su svi u istoj ajdučkoj pećini, ali je druženje bilo najstrože zabranjeno. Poharane dragocenosti Pšemisl je slagao u napuštenu ostavu za učila u kojoj je do kasno u noć gorelo svetlo. brojao je novce i valjao se u zlatu, ne misleći da popravi zube ili kupi sebi novu vlasulju kod perikara u ul. Nikole Spasića. Izgledao je kao najbedniji od svih bednika.

Miroljub je bio na ivici očajanja. Tada je upoznao delo filozofa Siorana i video da su se neki oduprli beznađu epohe. Počeo je da neguje snagu, diže tegove i da se ponaša kao übermencsh. Pljuckao je na patnju. Fućkalo mu se za metafiziku. Terala ga je u klozet svaka intelektualna slabotinja. Tukao je popove i odžačare, dušu je, što kažu, svoju izgubio. U dvanaestoj je već bio toliko silan, kao gorski kurjak, da mu se i sam Jagoda uklanjao s puta i počeo s njim da deli profit.

 

Preobražaj

Miroljuba je preobrazila ornitologija. Pišući naučno-popularne članke o pticama, dobio je prostor u novinama. Negovao je pozitivno drzak stil, niskomimetičan, prošaran šatrovačkim brzalicama. Redakcija je za njega postala druga kuća. Oprostio se s Pšemislom i dečacima. Bila su to, naravno, neka nova deca, jer je njegova generacija davno ležala rasturena po beogradskim grobljima, u senci nemih spomenika. I dalje je lutao Beogradom u nadi da će sresti roditelje, Radmilu i Stevu, ćaleta i kevu.

Kobna izložba - kratki trash roman

Dodatak 1: Miroljubovo detinjstvo

Dodatak 2: Miroljubovo čeličenje

Dodatak 3: Miroljub na vlasti

Dodatak 4: Miroljub iscelitelj

Imaš i PDF za sve ovo.