Šiblje


ugledni beogradski bend



Sajt napravilo Breve

Ovo smo se odlično setili

Vaše srećno slovo za danas je

ğ

Dobro veče, ovo pre mene je bio Đorđe. Moje ime je Grožđe, a večeras je sa mnom, konačno, naš glanc-novi saradnik Šiblje. Dobro veče Šiblje.

– Kao prvo, idi ti malo u kurac. Kao drugo, ja nisam Šiblje nego Donje Žensko Rublje, a za tebe sam gospodin Donje Žensko Rublje.

Hm... Gospodin Šiblje se, elem, bavi raznim poslovima. Kao mali, bacao je petarde i dojađivao roditeljima. Tukao se s drugarima u obdaništu, lomio stvari po samoposluzi, vukao devojčice za kose, drpisao pare iz kase a prodavačicama bušio kese.

– Jeste, bušio sam kese, vuko ih za kose i vato za sise. To je zato što su glupe i nevaspitane.

Šiblje... gospodine Šiblje, nemojte da mi upadate u reč, to je glupo i nevaspitano.

Šiblje

– Ma jesam ja reko tebi da sam Rublje! Retardu jedan.

Ćuti. Dakle, upisavši se u osnovnu školu, Šiblje je nastavio po svome. Već u drugom razredu, ne naučivši propisno ni razliku između latiničnog B i ћириличног В, Šiblje je počeo da prepravlja ocene u dnevniku da ne bi pao na avgust iz Poznavanja prirode i društva. Uskoro mu se kriminal osladio, pa je počeo da nudi ovu uslugu i drugim đacima. Kako je kasnije pod batinama priznao u policiji, dečacima je naplaćivao 10 tadašnjih nemačkih maraka po oceni iz opšteg predmeta i 20 po oceni iz užestručnog predmeta, a devojčicama 1 pušenje po oceni iz opšteg i 2 pušenja iz užestručnog predmeta.

– Nemaš ti pojma! Svima sam naplaćivao po 20 kerme plus pušagiju, i to je bilo već u prvom razredu. I nemoj da lažeš za V, u startu sam znao V. Inače bi naplaćivao pušabelu a ne pušavelu.

Gospodine Šiblje, jesu li vama roditelji nekad isprali usta sapunom? Ovo je radio. Ova emisija se zove Ritam lepog srca.

– Zove se Ritam krasnog kurca, eto kako se zove.

Elem, nekako završivši osnovnu školu, Šiblje nije upisao gimnaziju, jer čak ni u beogradskim gimnazijama, takvim kakve su, nisu hteli da od početka imaju probleme. Ali, potegavši vezu, uspeo je da se učlani u literarnu sekciju Prve beogradske gimnazije, kao posmatrač sa povremenim pravom učešća. Na jednom času, profesorka je čitala odlomke iz romana tadašnjeg nobelovca Tonija Morisona. Šiblje se javio za reč i rekao da je Toni Morison običan šalabajzer, za razliku od respektabilnog junaka akcionih filmova Čaka Norisona. Jedan mladi literata nepromišljeno je primetio da se dotični glumac zapravo zove Čak Noris. Šiblje je skočio s mesta i ubio ga tada popularnim nožem zvanim leptir.

– Nije bio leptir nego gvinter, to se pravi od šrafcigera, uzmeš pa šmirglaš šrafciger.

Skupina mladih literata ostala je bez reči. Da neko strada zbog ubeđenja, kao Đordano Bruno ili Miguel de Unamuno, za to su čuli. Ali da neko plati glavom zbog skribomana Morisona i šibadžije Norisona - to je već bilo previše. Bio je to prelomni trenutak u njihovim životima. Sistem vrednosti na koji su navikli srušio se kao kula od karata. Neki su se odali drogama. Drugi su počeli da gledaju filmove mračnih evropskih reditelja, kao što su Felini, Bunjuel, Fazbinder i Kaurismaki. Od njih je početkom devedesetih na FDU nastala plejada umetnika poznatih kao Novi crni talas. Treći su se zaposlili u marketinškim agencijama - upravo oni danas osmišljaju veći deo slogana i bilborda koje gledamo. Četvrti, verovatno najpametniji, potražili su utehu u pički, odnosno...

– Eto, i kome sad da peru usta sapunom? Nataknem te na kurac, posle ja da dobijem otkaz.

Bilo kako bilo, Šiblje je upućen na izdržavanje kazne u VPD Kruševac, gde smo ga gledali i kao jednog od statista u seriji Sivi dom. Pošto je napunio 18 godina, prebacili su ga u Sremsku Mitrovicu. Shvativši vremenom da njegov život ne vodi nikud, odlučio je da se popravi. Pošto je naša Vlada nedavno potpisala UNESCO-v program po kome se i robija može služiti civilno, Šiblje je privremeno dodeljen našoj emisiji, gde ćete ga u narednih par nedelja redovno slušati, zbog čega će preostali prilozi morati da se skrate na tri i po minuta.

– To za UNESCO lažeš ko psina, to je UNICEF-ov program, a priloge i treba da vam skrate, ako mene pitaš treba da dobijete otkaz. Šta Huanito, Buđanito, ih bin Gojko, pun mi vas je kurac. Šta Đorđe, Grožđe, mišice ko Gvožđe... vi ste budale...


  1. Važno je ne prezivati se Koščica - Zašto se kaže da je nomen est omen i zašto je to uostalom važno
  2. Samo deco, i BATMAN je lud - Pokušaj da sa suštinski razume Hari, da se suštinski razume Betmen
  3. Dužde - zašto se u Veneciji na Dan Spasa jede jagnjetina i zašto je Laza Kostić pisao sad ovo sad ono
  4. Džoni Mar, Dilan Dog i Mister NO - zbog čega kod nas neki stripovi izlaze, a neki više ne izlaze
  5. Granje - dolazak novog saradnika zvanog Granje
  6. Smiljana - šta muči Biljanu
  7. Ronald, Tačer, Buš, Bil, Buš, opet Buš i Bler - šta Đorđe misli o promenama u zapadnim administracijama
  8. Šiblje - dolazak novog saradnika, i problemi oko toga
  9. Razlika između Supermena s jedne i Betmena i Spajdermena s druge strane, kao i to zašto su oni zapravo super junaci.
  10. Sveska na kockice - pravi razlozi Grožđevog ignorisanja snimanja emisije nedeljom
  11. Talj - kako i velemajstori, pa i šampioni, znaju da pogreše
  12. Vaja - to jest kako je Grožđu zbog zajebavanja Vaje došla Maja, a zatim i Vajo
  13. Sveti Valentin - nastanak ovog lepog praznika
  14. Žbunje - kako smo se snašni kad nam je otišao Granje
  15. Zelje - novi saradnik i njegov odlazak u Celje

Kompletna arhiva

Hronološka arhiva

2009

2008

Kompletna arhiva