Pogovor zelenoj gramatici


Sajt napravilo Breve

Pogovor zelenoj gramatici

22.1.2008.

Dobro veče, ovo pre mene bio je Đorđe. Moje ime je Grožđe. Večeras, kako stvari stoje, zatvaramo našu srpsku gramatiku. Sva je prilika da ćemo naknadno umetati strane od prilike do prilike, ali nek zasad to bude to.

Slušali ste i čitali moje priloge na ovu temu već duže vreme, reklo bi se već skoro godinu dana. Svakako ste se zapitali zašto ja vama pričam o tome, odnosno koji mi je kurac, odnosno šta će to vama, meni ili bilo kome u životu.

Evo konačno prilike da objasnim dve stvari.

1. otkud mi ideja da o istoj stvari tupim skoro godinu dana
2. šta je bio cilj ove tupljavine

Ideju sam dobio slušajući Đorđevu višemesečnu tupljavinu o Daglasu, zatim o potrazi za nestalim Mikrobom, a pre svega slušajući Višnjine višegodišnje tupljavine na temu francuskog jezika, hemije i fizike. Setio sam se određenih epizoda serijala o Montiju Pajtonu, tačnije onih epizoda u kojima Pajtonovci muče svoje gledaoce. Možda se sećate i vi, ima, recimo, jedna epizoda koja se konstantno dešava na nekoj plaži. Zapravo, ne dešava se. Hoću da kažem, u njoj se ništa ne dešava. Snimljena je sa očiglednom i jasnom namerom: hajde da mučimo.

Shvatio sam da i mi u Lepom ritmu srca vama, svojim slušaocima, radimo upravo to - da vas, naime, mučimo. Ali to je posebna vrsta mučenja. Potpuno različita od one koju osećate kada čitate romane Valtera Skota, kada slušate albume Korni grupe, kada gledate filmove sa Džeremijem Ajronsom, kada pratite konferencije za štampu sa Vojislavom Koštunicom.

Kod Džeremija, Kornija i drugih u pitanju je ubistvena dosada koja prelazi prag bola, odnosno prag mučenja. Zato je zabeleženo da je Džeremi Ajrons garant lošeg filma, a Vojislav garant lošeg prolaženja na međunarodnoj sceni. To je zato što predstavnici jakih država ne vole mučenje čak ni od strane predstavnika drugih jakih država, a još manje od predstavnika nejakih država.

U našem slučaju u pitanju je, da kažemo, jedno osvežavajuće mučenje. Ono nije mučenje po sebi, već samo utoliko što se mnogo puta ponavlja. To ponavljanje ipak ima neki cilj, makar ga ni mi sami ne bili uvek svesni. Bilo da vas nečemu podučimo, bilo da vas razveselimo, nasmejemo, raznežimo, ili makar dobro iznerviramo. To je velika razlika u odnosu na Džeremija Ajronsa, čiji filmovi ulivaju beznađe i ubijaju volju za životom.

Ovo je doduše samo uvodni deo eseja "O mučenju", kojim ću vas mučiti u narednom periodu.

Što se tiče cilja ove gramatike, citiraću Vuka Stefanoviča Karadžiča i njegov predgovor Pismenici serbskoga jezika:

- Trud će moj dovoljno biti nagrađen, i moja će sva želja biti ispunjena, ako ja s ovim početkom mojim makar najmanju polzu knjižestvu serbskome prinesem.

E pa vidite, kod mene je isto tako, samo obrnuto. Moja jedina namera je bila da makar i najmanju štetu knjižestvu serbskome prinesem, ako makar nekog navedem na pogrešan put i ako ga makar i najmanje zajebem.

Šalim se, naravno. Ova gramatika, setićete se, ima nekoliko značajnih inovacija i inicijativa. Najvažnije među njima su:

1. inicijativa za uvođenje prvog lica jednine imperativa
2. apel za uvođenje aorista i imperfekta u jezik službenih dokumenata
3. uvođenje jošerlativa kao četvrtog stepena poređenja prideva
4. uvođenje uzdaha kao jedanaeste vrste reči u srpskom jeziku

Mnogi od vas učili su savremeni srpski jezik iz Gramatike koju su napisali Ž.Stanojčić i Lj.Popović. S obzirom da su joj korice bledožućkaste boje, među studentima Filološkog fakulteta ova gramatika je poznata kao Žuta gramatika. Analogno tome, tekstovi u mojoj gramatici prvobitno su objavljivani na Činč sajtu, čije su korice zelene boje. Zato ćemo ovu gramatiku i nazvati tako - Zelena gramatika.

Takođe, vi znate da je pun naziv Vukove gramatike: Pismenica serbskoga jezika po govoru prostoga naroda, napisana Vukom Stefanovićem Serbijancem.

Naime, u Vukovo vreme narod je bio prost. Danas je, kao što znate, narod postao komplikovan. Zato će pun naziv naše knjige biti:

Zelena gramatika srpskog jezika, po govoru komplikovanog naroda, napisana Grožđem, verovatno ilustrovana Đorđem



  1. Pogovor zelenoj gramatici - Kakva sve mučenja postoje
  2. Padeži - Zašto su važni
  3. Funkcije u sintagmi i rečenici - Zašto mora da se zna šta je čiji posao
  4. Zavisne rečenice - Šta sve od čega zavisi
  5. Nezavisne rečenice - Njihova podela na tipove
  6. Rečenice - Zašto ne može da se napravi mašina za prevođenje
  7. Tipovi rečenica - Kakva je razlika između nezavisnih rečenica, zavisnih rečenica i rečenica sa nadziranom nezavisnošću.
  8. Odnosi unutar rečenica - Šta nije u redu sa različitim odnosima
  9. Vokali, sonanti i konsonanti - Grožđev izum takozvanih odličnih reči
  10. Imenice - čemu služe i zašto su toliko važne
  11. Pridevi - zašto se Lepi razlikuje od Sportskog ritma srca
  12. Zamenice - kako su se Angela Merkel i druge gospođe borile za svoj status
  13. Glagoli - ko su Mongoli, ko su Jarboli, a ko su pak glagoli
  14. Prilozi - šta ide u koju vrstu jela i uz koje reči
  15. Brojevi - zašto se ne može raditi sa šesnaestoro kompjutera
  16. Predlozi - zašto se kišobran stavlja nad glavu a jastuk pod glavu
  17. Veznici - u čemu su slični "Pineda" i "premda"
  18. Rečce - kako je Robinzon naučio Petka razliku između "da" i "ne"
  19. Uzvici - u čemu je razlika između "a?" i "e?"
  20. Uzdasi - zašto je neophodno da se uvede i ova vrsta reči
  21. Prezent - oblik u koji je lako doći ali je teško u njemu ostati
  22. Perfekat - zašto se ovaj oblik tako zove
  23. Aorist - čemu nas je Rista naučio
  24. Imperfekat - Grožđev plan o revitalizaciji ovog glagolskog oblika
  25. Pluskvamperfekat - o traumi koju nam je zadavao ovaj glagolski oblik
  26. Imperativ - apel za upotpunjavanje ovog glagolskog oblika
  27. Potencijal - o mogućnostima koje nam nudi
  28. Futur II - zanimljiv primer primene ovog glagolskog oblika
  29. Futur I - šta su Hana Arent i Sara Konor kazale vezano za prošlost i budućnost
  30. Glagolski pridevi - kakvi su to pridevi
  31. Glagolski prilozi - kakvi su sad pa to prilozi
  32. Infinitiv - zašto se ne treba zadovoljavati osnovnim stvarima
  33. Morfološka analiza na primeru tri notorne filmske rečenice

Kompletna arhiva

Hronološka arhiva

2009

2008

Kompletna arhiva