Tumačenje


Sajt napravilo Breve

Tumačenje

29.5.2008.

Poznato je da od toga kako se nešto protumači zavisi mnogo toga ili praktično sve.

Pograšno tumačenje može dovesti do nesporazma, neslaganja, krajnje komplikovane i teške diskusije, a kasnije može da dovede do izbegavanja, sukoba i ratova.

Danas je jasno da je svaki sukob u prošlosti započinjao zbog pogrešnog tumačenja.

Punski ratovi, grčko-persijski ratovi, stogodišnji rat između Francuske i Engleske, iračko-iranski rat, rimsko-galski rat, rat za srpski jezik i pravopis, rat između istoka i zapada, hladni rat.

Klasičan primer sukoba koji je započeo nesporazumom je primer iz klasike. Rat izmežu Grka i Trojanaca.

Na osnovu svih raspoloživih podataka, na osnovu originalnih rukopisa, otisaka stopala sa terena, tragova u kamenu, na osnovu iskopane grnčarije i posebno gvožđurije može se zaključiti da je ovaj sukob epskih razmera započeo usled klasičnog nesporazuma.

Paris nije oteo lepu Helenu. Helena nije pobegla sa Parisom. Parisov gest nije gest iz strasti. Paris nije bio pohlepan, nenačitan, bezobrazan, nekulturan, drzak, bahat, divljak, četnik, uskok, nije bio mladić sa osobinama jednog klasičnog subaše, buljubaše, age, nikada nije odavao utisak nekoga ko jede prstima, ko se briše rukama, ko se poliva vinima, ko iz čiste obesti maže prozore i vrata džemom.

Istorija je sklona da strašno optuži nekoga za koga se pouzdano zna da je jeo prstima, da se mazao bojama, da je nekoga mučio nogama, da je pisao tuđim olovkama u tuđim odajama, da je spavao sa drugima, da je prkosio veličinama. Istorija je nemilosrdna prema onima koji neke vrednosti napadahu, koji tuđe zamkove pljačkahu, koji neki sistem urušavahu.

Sa druge strane, istorija je nemilosrdna i prema onima za koje se pouzdano zna da to nisu činili. Paris nikada tako nešto nije činio, ali je ipak bio obeležen kao neko ko je učinio lošu stvar, poneo se nekorektno i postupio očajno.

Da li je to baš tako? Naravno da nije. Paris nije učinio akt kidnapovanja, Paris nije ništa preoteo, Paris nije napravio Problem. Helena nije učinila akt preljube.

Na osnovu pisanog dokumenta iz prvog veka naše ere, pronađenog na mestu sa koga je Paris sa Helenom krenuo ka Troji, jasno se može videti da je Paris rekao lepoj Heleni sledeće:

„Moj otac i brat misle na moju budućnost i ja sam im zahvalan. Dodelili su mi deo palate. Moja obaveza je da učinim sve da taj prostor preuredim. Potrebno je zameniti pločice u kupatilu, a moram da se odlučim i da li sam za brodski pod ili za jasenov parket. Došao sam ovde zbog pločica. Veoma mi se dopalo kako ste ti i tvoj muž uredili životni prostor. Vaše pločice su kvalitetne. Grčka je poznata po kvalitetnim pločicama. Troja je mali grad. Obišao sam sve prodavnice. Razgovarao sa najpoznatijim majstorima, sa vrhunskim zanatlijama. Niko me ne razume. Nemam neki poseban zahtev, važno mi je samo da su pločice nešto širih dimanzija od standardnih i da hlade prostoriju, to je sve.“

Helena je rekla: „To nije problem, Menelaj može da ti pomogne... ako hoćeš, njegovi majstori će doći u Troju i ugraditi nove pločice u tvoju kuhinju.“

Paris je bio oduševljen. Isto veče Helena je razgovarala sa svojim mužem i on je rekao da ugradnja pločica za prijatelja iz Troje nikada nije bila niti će postati problem.

Prema rukopisu koji je uspešno protumačen, na sam dan Parisovog povratka u Troju, Menelaj je shvatio da njegovi majstori ne mogu da se upute ka Troji, već moraju da ostanu u Sparti i pomognu Menelaju da zameni pločice i radne elemente u kuhinji.

Menelaj nikako nije želeo da se pokaže kao neko ko je pomoć obećao, a zatim nije ispunio očekivanja i zbog toga je predložio svojoj ženi Heleni da krene u Troju zajedno sa Parisom i utvrdi kako na najbolji način može da mu se pomogne.

Helena je otputovala sa Parisom, nekoliko dana kasnije se vratila kući i objasnila Menelaju u čemu je problem, opisala raspored prostorija u Parisovoj palati i dala svoje idejno rešenje za kupatilo.

Istorija međutim tvrdi suprotno, tvrdi najgore i to svi znamo.

Ovo je primer pogrešnog tumačenja.

Primeri iz novije istorije su pogrešno tumačenje pesme Džonija Štilića u kojoj on kaže: „A šta da radim kada odu prijatelji moji, kada ode djevojka na koju bacam oći?!“

To je tumačeno kao: „...kada ode devojka na konju – baca koplje“, ili još strašnije: „...kada ode devojka na stolu...“

Sledeći primer je preimer pesme „Garden“, američkog sastava Pearl Jam u kome Edi Veder kaže: „The direction of the eye...“, što je tumačeno kao: „Dobro veče ovde ja...“

Za sada možda najbolji primer jeste primer koji pokazuje da neki misle da su Rumuni u jednom težem periodu svog života spas tražili u bekstvu preko reke Dunav na pivskoj boci.

U razgovoru koji je zabeležen u leto 1996. godine na terasi privatne sobe u Bečićima prijatelj je u lagodnom, opuštenom, letnjem razgovoru rekao svom prijatelju: „Pa je l znaš sine da su Rumuni sine bežali glavom bez obzira preko Dunava na plinskoj boci?“

Drugi prijatelj je stajao kao spomenik, bled, nepomičan, u potpunom grču u rekao: „Čekaj... oni su... čekaj... kako... čekaj... stvaarno... na pivskoj boci?“

Posledni za sada zabeleženi primer pokazuje da se odlaženje na Indijanu može tumačiti na različite načine.

Danas se može napraviti greška i pogrešno razumeti da se pod odlaskom na Indijanu podrazumeva odlazak na neki revijalni meč u kome na domaćem terenu – u Areni ili nekom drugom prostoru gostuju košarkaši Indiana Pacersa, iako se zna da se pod odlaskom na Indijanu vrlo jasno može zaključiti da je reč o odlasku na četvri nastavak serijala o doktoru Indijani Džounsu, poznatom arheologu.



  1. Pogled kroz prozor - Kakve se slike nalaze na ovim stranicama
  2. Umetničke fotografije - Šta su one i šta ih čini umetničkim
  3. Važno je ne čitati dnevne novine - Zašto je dobro da se umesto dnevnih novina kupuje „Dilan Dog“ ili „Marti Misterija“ ili „Zagor“ ili „Alan Ford“
  4. Mazanje prozora i vrata džemom - Čemu služi gađanje zatvorenih vrata tortom, prosipanje perja iz jastuka kroz prozor, ispisivanje svoga imena po zidovima stana sprejom
  5. Kažnjavanje opreme i nameštaja - Čemu služi razbijanje kompjutera, lomljenje telefona, šutiranje stola, gaženje džojstika, degažiranje korpe za otpatke.
  6. Tumačenje - U kakvim smo sve zabludama živeli
  7. Vazno je da to znate Vi - Kakvi sve parfemi postoje
  8. Filosofija nestaje - Razmišljanja zagrebačkog filozofa Gorana Bogunovića o ovoj sve izraženijoj pojavi
  9. Dodavanje - Šta se dešava kada pokušaš da se kurčiš pred Amerima
  10. Letnja hrana - kako preživeti leto hraneći se pametno.
  11. Klaster - kako je sređivao svoj kompjuter zvani Lada
  12. Soundblaster PCI - kako se Grožđe mučio s ovom napravom.
  13. Klima uređaji - kako je izmišljena ova korisna sprava i kako radi
  14. Kočnice - to jest kako je Grožđe počeo da popravlja liftove
  15. Kiseli kupus - kako je Grožđe shvatio da nije više dete
  16. Minut pričanja - kako obeležiti to što je neko odsutan ali i dalje živ
  17. Proleće - kako Grožđe sam sebi pravi problem zbog ignorisanja razlike između rotkvica i bokvica
  18. Selidba - šta su neki od razloga Grožđevog nedolaženja
  19. Šta će se sve pamtiti
  20. Šta je dobro a šta loše
  21. Šta je OK a šta nije OK
  22. Šta smo sve dosad naučili
  23. Tipovi ljudi - kakvi sve postoje tipovi ljudi
  24. Ušteda vremena - zašto se u martu pomeraju satovi napred
  25. Vuzle - zašto su vuzle toliko zle

Kompletna arhiva

Hronološka arhiva

2009

2008

Kompletna arhiva