Memoari Gorana Bogunovića

Gramatika

Gramarenje

Get it on Google Play

by Luka Činč

2016

Krugougo

Get it on Google Play

by Luka Činč

2016

pancevo - elektrika

Vidite, to je bilo u Pančevu, kažem juče, promocija knjiga u galeriji "Elektrika" ili još bolje u mestu "Elektrika" ili u "Elektrika areni" ili u hali "Elektrika" ili u klubu "Elektrika" ili u kancelarijama "Elektrike" ili u službenim prostorijama "Elektrike", no, kako kod, bilo je to u Pančevu.

Sećam se, kao da je juče bilo, sva ta lica, svi ti bendovi, ljudi koji su pisali te knjige i došli tu radi promocije tih knjiga, slučajni posetioci, pozvani gosti, fotografi, bilo je raznog sveta.

Nije zapravo bilo mnogo ljudi, trebalo je ipak ljudima javiti, ovako, ispalo je kao da nismo ni bili u Pančevu jer je jučerašnji događaj bio neka vrsta reprize istog događaja od pre mesec dana na splavu "Krivi Stojko" kada su tom kažem istom događaju prisustvovali isti ljudi.

Odemo u Pančevo da se predstavimo pančevačkoj publici,a tamo uglavnom samo mi, odemo svi i vratimo se svi, samo neki ostanu u Pančevu. To su ovi iz Pančeva.

To su jedini pravi posetioci, jedini gosti zbog kojih smo došli, a njih je bilo nekoliko.
Sledeći put to mora bolje da se organizuje. Mora da se javi ljudima.

Može i varijanta da događaj bude opet u Beogradu samo pozoveš ove iz Pančeva.

Dobro, to sad i nije možda tema ovih memoara.

Dakle, sve je trebalo da počne oko 19 h, počelo je oko 20 h, mada koliko se sećam jer ipak je to bilo juče, sve je počelo oko 20 i 30.

Niko nije izašao da gostima najavi o čemu će se raditi, pa sam ja otišao do mikrofona i malo govorio.

Rekao sam da je trebalo da svira "Činč", međutim budući da su Luka i Đorđe izbačeni iz benda odlukom Bogunovića iz Zagreba, predstavio sam se prisutnima u galeriji "Elektrika" kao Bogunović iz Splita i kazao da ću svitrati planirane pesme na električnoj gitari.

Rekao sam još i da sam čuo da će u areni 19. juna svirati Kajzer Čifs i možda The Killers.

Pitao sam prisutne goste da li su čuli nešto o tome, ali pošto nije bilo jasnog odgovora rekao sam da ako bude došao The Killers, to će onda značiti da ćemo u areni slušati, a zatim sam otpevao to šta ćemo u toj varijanti slušati:

pancevo - elektrika"I'm coming out of my cage and do it do it just fine....Oh Mr. Brightside, jelousy, close my eyes between lyllabys, close my eyes, open up my eagle eyes, Oh Mr. Brightside...."

I tako samo nekoliko stihova.

Nakon toga još uvek niko nije izašao da započne program. Tada sam rekao prisutnima da bi bilo ok da dođe i Pearl Jam i počeo da pevam jednu njihovu pesmu, ali kada sam otvorio oči, video sam Emiliju kako prilazi mikrofonu u nameri da započne čitanje odlomaka iz knjige. Emilijino čitanje pratila je Marija na lap-topu. Pravila je zvukove koji su pratili radnju iz knjige.

Posle Emilije nastupio je "Činč". Pre nego što smo počeli, rekao sam prisutnima da sam ja Bogunović i počeli smo a svirkom.

Prva pesma bila je "Hajde Peđa"
Nastupili smo u sledećem sastavu: Srki, Raša, Irena i ja(Bogunović)

Druga pesma bila je Dastin. Treća Avgust, a četvrta Opet.

Posle nas odlomke iz Kraljevića Marka koji susreće vanzemaljce čitao je Tobić.

Tobića je zvukovima sa lap-topa pratila Marija.

Tobić to radi odlično. To je umetnost i može se slobodno reći da je Tobić scena za sebe.

Posle toga nastupio je "Krš" , tačnije deo Krša, Duška i Gojko.

Meni je to bilo ok. Počeli su sa nekom ljubavnom pesmom koja je trajala, jer generalno svaka pesma u kojoj Gojko radi na gitari traje, i ima tendenciju da traje još, ali moram da priznam da iako nisam ljubitelj te vrste trajanja, to Gojkovo trajanje na gitari je takođe umetnost.

Gojko je takođe scena za sebe.

Duška je jako lepo pevala, nežno i nešto emotivnije nego kad sam je poslednji put slušao, i činilo mi se da je te aprilske večeri, dakle juče pred nama bila neka vrsta budućeg Krša, ne toliko zbog sastava benda već zbog načina izvođenja pesme.

Možda sam ja ovo sada malo subjektivno ocenio, ali ja bih gotivio takav Krš.

Na samom početku Gojko je nešto malo grešio na gitari što mi koji nismo znali pesmu nismo toliko ni primetili, ali je Dušku to izgleda nerviralo, pa je zamolila Gojka da se pesma počne ponovo. Duška se u principu simpatično nervira, pa je to simpatično za posmatranje, i provalio sam kod samog sebe da ponekad imam želju da je neko ili nešto iznervira da bih mogao da vidim reakciju.

Samo onome ko je slabije zna činiće se da će Duška u trenucima nerviranja nešto lomiti, gitaru ili slično, ali to uopšte nije tako. Ona se vec u toku samog nerviranja nervira zbog toga što se uopšte nervira, i onda prestane da se nervira, ili ustane u ode, ali se brzo i vrati, pa se opet nervira

Sledeća pesma koju su odsvirali Duška i Gojko bila je Lenjost. To je pesma u kojoj je Duška opet pevala fino kao i uvek kada peva tu pesmu i to je jako ok.

Ne mogu da se setim šta su još svirali jer je bilo juče, ali se sećam da su svakako na kraju svirali "Đoku".

To je pesma koju je ranije pevao Gaja koji je Luka i koji je bio Ovaj, a koji je danas Grožđe, a juče su je pevali Duška, Gojko i svi prisutni.

E, da svirali su Plavu mačku. To je pesma koju su snimili Lidija i Luka, dakle ovde imamo situaciju sa imenima kao sto je slucaj u filmovima o Supermenu, dakle Lex Lutor, Lois Lejn, Lana Lang, e samo ovde smo imali snimak koji su sačinili Lidija i Luka.

Ovo stvarno priznaćete nije toliko bitno, možda samo malo ukazivanje na simpatičnost kada je u pitanju slaganje imena glavnih aktera nečega. U konkretnom slučaju glavni akteri u ovoj pesmi su Lidija i Luka čija su početna slova identična, i to možda i nije tako slučajno. U stripovima i filmovima o Supermenu to zaista nije slučajno, a ovde možda i jeste, ali treba i o tome malo razmisliti.

Posle toga Pavle je pozvao ponovo Činč. Pesmu "Šta treba maloj deci" zajedno su otpevale Duška, Irena i Marija a Gojko je to pratio na basu.

Odmah nakon toga izašao je Bogunović(ja) i odsvirali smo Ajd u školu deco.

To je zvučalo jako katastrofalno. Strašno. Nisam se potresao jer kao Bogunović imam manju odgovornost za greške prilikom izvođenja pesama, ali zvučalo je stvarno jako loše.

Tada sam shvatio koliko je dobro što nije bilo više publike iz samog Pančeva.

pancevo - elektrikaU jednom trenutku, dok je pesma još uvek trejala, prišao sam Srkiju, svirajući gitaru, pogledali smo se i ja sam mu rekao: "Strašno." On je samo podigao obrve kako inače ume da učini kad je nešto strašno i klimnuo glavom u znak slaganja sa tim da je strašno.

Ovo mi je sad smešno jer je to ipak bilo juče, jer činjenica da ti izvodiš pesmu i za veme izvođenja konstatuješ da je to strašno je zapravo smešno.

Zamisli, jebo te neki strani bend da ono- izvodi neku pesmu, i onda se pogledaju izvođači i slože se da je strašno.

Kao, svira R.E.M. i pogledaju se Stajp i Mils, klimnu jedan drugom i kažu: "Strašno". Strašno.

E, ali ovo juče ipak nije bilo baš tako strašno. Ipak je sve to bila neka zabava i druženje.

Bolje nego ono- subota u nekoj zapadnoj zemlji, pa se svi ponapijaju i to je to, nikakvo sviranje, stvaralaštvo, eksperiment na gitari, basu, violini, nego samo- golo opijanje.

Znači, ipak nisam nezadovoljan. Nisam ni zadovoljan, ali suština je da nije strašno, biće boljih nastupa.

Posle toga Tobić je uzeo bas, i nešto drndao, ja sam ga jedno dva minuta pratio na gitari, Srki ga je pratio na violini, a onda sam se setio da je Tobić scena za sebe i da je bolje da skinem gitaru i pridružim se publici.

Dao sam gitaru Gojku, pa je on pratio Tobića u svirci.

Pridružio se i neki lik kome nažalost ne znam ime. On je lupkao ritam na nekim timpanima.

Tobić je svirao "Za to što si sada živa zaslužan je Taško Načić, on te je vadio iz vira, bačena si kao prvi mačić"

Jako mi se sviđa ta pesma. Iako se Tobić tu dosta zajebava, ipak ima ti nekih žešćih emocija koje izlaze iz njega dok izvodi tu pesmu pa moram da priznam da mi stvarno nije sve jedno.

Čuo sam je prvi put na Krivom Stojku i u ponovnom slušanju imao sam neki emotivni odnos prema toj pesmi. Postala je negde deo mene.
Inače, ne volim to golo zajebavanje u stvaranju pesme, ali ovde sam osetio neku emociju i nije mi baš sve potpuno ravno kad je slušam.

Imam utisak da ni Tobiću nije sve ravno, pa sam pomislio da možda negde ova njegova pesma ima neko dublje značenje za njega, a da je svi mi u prvom kontaktu primamo kao: "E, el vidiš ako se on zeza, vidiš, kažem ti, tip nije normalan" Ja mislim da nije baš tako.

Tobić zna i treba ga pitati ili možda ne pitati i ostaviti iluziju ne okrnjenu.

Možda žešće grešim, jer ipak to zna jedino Tobić, ali ja sam to tako doživeo.

U nastavku je Tobić svirao neku kao etno stvar, bez mnogo teksta, sa nekim plemensko-divljim momentom, koju je lik na timpanima dobro pratio.

Dobro je to zvučalo. Kao, misliš, to je neka kao prava etno pesma, a ono zapravo zajebancija odrađena maksimalno ozbiljno, kao ovi novi etno bendovi koji sebe doživljavaju kao neke bitne nosioce izvorne matične kulture, a meni je to totalno sranje, ali ova stvar je baš ok.

Doživeo sam je kao odličnu parodiju na sve te etno gadosti, jer je meni sav taj kao etno džez i sva ta etno dešavanja nešto odvratno, cenim da je to pokriće za to što izvođači toga jesu u stvari neka varijanta estetskih čobana. Nisu u kontaktu sa muzikom koja se pravi napolju, ne osećaju taj život, suštinski nisu u Rocku, nisu ni u popu, nisu ni u čemu, nemaju vezu sa estetikom novih mladih bendova, nisu gledali MTV ni u jednoj njegovoj fazi, totalno su jedno ništa, i onda su kao etno.

I onda kao, nisu oni čobani, nego su oni kao etno, kao oni se bave izvornom našom muzikom, kao oni prate izvor, kao napili su se vode sa izvora našeg narodnog muzičkog početka, a zapravo su likovi koji nemaju veze ni sa čim.

To su likovi koji misle da time što kao sviraju sa još 50 muzičara, i svi kao drndaju gomilu instrumenata i kao dok sviraju, sa kao nekim pokretima prate sopstvenu svirku, da su zbog toga kao užasno bitni, da su neviđeni muzičari, da su ozbiljni, da su oni ti, a svi oni su stvarno nule, totalni minus, totalna kesa.

Meni je sve to potpuno bezvredno, ništa mi se u tome ne dopada, ne osećam nikakvu emociju, potpuno me ne dotiče, a vidiš oni se ubiše da dotaknu tvoj etno atom negde u dubini tebe, kao da pokrenu izvornog tebe koji ti zapravo jesi samo si negde uspavan, mislim sve je to meni zrelo za: "Marš u pičku lepu materinu!"

Mane to uopšte ne dotiče ni na jedan način, i čini mi se da nema načina da shvatim da je to ipak ok. Mene dotiče Oasis, Modest mouse, Muse, The Killers, Radiohead, TRAVIS, Coldplay...

E, zbog toga mi se svidela ona stvar koju je juče svirao Tobić.

Možda on i nije pravio parodiju, možda sam ja to samo tako doživeo pa me je to podstaklo da ispišem ovo što bih pre ili kasnije napisao o onome šta mislim o svim etno momentima.

E, samo još da dodam u vezi etna, a to je još jedan užas momenat, a to je situacija da niko ne govori kritički o tome, nego kao kad se pomene neki etno nastup, trube, Boban Marković i slično svi kažu da je to fantazija, da je to naš najveći vrh, da se mi sa time moramo da probijamo, kao to je naše, evo ovo je naše, žao mi je meni je to jako loše.

Kao, oni su fantastični muzičari, pa kako oni sviraju, pa magovi su na instrumentima, i slično a meni je to sasvim nevažno, potpuno ne delim takav stav.

I baš želim da napišem da je meni to jako loše i grozno, ne vidim u tome ama baš nikakavu vrednost.

Želim da čujem striktno bendove koji sa tim nemaju nikakve veze, koji su deo neke opuštene i ležerne gradske priče bilo da je to Sijetl priča ili London priča ili Mančester ili Dablin ili Oslo, ili Rejkjavik ili Pariz ili bilo koji drugi grad, naravno i Beograd, samo da nije ta nebulozna etno fama koja pokušava svima nama da objasni kolika je njena vrednost.

Nema tu nikakve vrednosti. Vrednost je u Pearl Jamu, u Trillsima u Belle and sebastian u Kings of convenience, u Stereolabu, u Depeche modeu u Yo La Tengo, u Sigur Rosu u Bjork u Artic Monkeys.

Vrednosti i to baš apsolutno nikakve nema u našem etnou. Baš mi je žao, ali voleo bih da vidim kao ti naši etno likovi pune klubove po Londonu, po Sijetlu, po Rejkjaviku, po Mančesteru. To me baš jako zanima. E, a ako su negde i punili klubove i sale, i tada nema veze, i u tom slučaju je meni to bez veze i jako mi je to loše, i ne dira mi u emocije, i ne radi me i ništa, i to je potpuna glupost jedna. I dvratno mi je sve to i mučim se čak i kad slučajno čujem deo toga negde.

E, da se vratim na događaj od juče.

Tobić je posle svirao 'ladno obrde Štilića. "Balkan" i još neke stvari.

Negde u toku njegovog nastupa smo krenuli nazad do Beograda kako bi stigli na Midicinu rođendansku žurku.

Time bih završio ove memoare.

Bilo je sve u svemu jako pozitivno.

Goran Bogunović


  1. Tečnost - Zašto se mora piti i voda i rakija
  2. Vorčester - Mančester - Čudne zablude u kojima smo živeli godinama
  3. UEFA - Zbog cega su boje dresova voljenog tima u gostujucoj varijanti sve vise dijametralno suprotne od domace varijante
  4. Krivi Stojko - Đorđevi memoari sa svirke na Krivom Stojku
  5. Memoari Gorana Bogunovića - Đorđevi memoari sa nastupa u Pančevu
  6. Mogao sam primetiti da ne menjate adrese - Đorđeva zapažanja vezano za menjanje adresa
  7. Ako može Supermen... - kako možete da se ugledate na Supermena
  8. Arjakinje barjačkinje - o novom procvatu ovog sporta koji će od 2008. postati i olimpijski.
  9. Besni Fok - planovi o novoj turističkoj destinaciji
  10. Bubka - intervju sa našim nedovoljno poznatim skakačem s motkom
  11. Češke Buđejovice - kako se gore pomenuti Granje snašao u ulozi šefa krupijea
  12. Centroprom - šta Đorđe saznaje o na nekim lokacijama u Beogradu
  13. Deklaracija o pravima i obavezama beogradskih, rumunskih i ostalih gusara
  14. Detekcija - pokušaj ostalih članova emisije da utvrde šta je bilo sa Grožđem
  15. Došao sam da se obrijem - šta Đorđe misli o nestajanju starih zanata
  16. Festmen - da li je baš on delio karte za Fest 2005, ili je to radio neko drugi.
  17. Instalacije i performansi - šta nam govore nedavno otkriveni tragovi kokica odnosno leblebija oko Velike Sfinge
  18. Ima da odem na Jamajku JA - Đorđevi razlozi za odlazak na ovu teritoriju
  19. Južna Afrika - kako je Grožđe upoznao bankara iz nama daleke zemlje
  20. Kriptonit - o pronalasku ovog bitnog minerala i reakcijama na to
  21. Beogradski Kazoo kvartet - intervju sa negovateljima ovog plemenitog instrumenta
  22. Letovanje - za šta imamo da zahvalimo Lordu Bajronu i Dositeju
  23. Lovci skupljači - o tome čiji smo mi zapravo potomci
  24. Memoari ove plave iz ABBA - Đorđevi memoari sa nastupa u Čačku
  25. Palačinke sa Bekonom - kako se lepo mogu spojiti duhovna hrana i hrana.
  26. Pa, dragi turisti - šta Đorđe ima da nas nauči vezano za putovanja
  27. Perl Harbur- kako su snage JNA napale ovu izuzetno bitnu luku
  28. Požega - šta se dešava sa evropskim udruženjem gradova pod ovim imenom
  29. Radnja - kako se Radica snalazi u radnji za izradu ladica
  30. Opština Seul - muke beogradskih art-globtrotera
  31. Slobodni pikado - naš novi ekstremni sport
  32. Spilberg - šta će to poznati reditelj snimati kod nas
  33. Festival vazdušne gitare - o našoj virtuelnoj realnosti
  34. Žarkovo - šta se Grožđu dešava na putu za ovo beogradsko naselje

Kompletna arhiva

Hronološka arhiva

2009

2008

Kompletna arhiva