Gramatika

Gramarenje

Get it on Google Play

by Luka Činč

2016

Krugougo

Get it on Google Play

by Luka Činč

2016

Kobna izložba

Glava 5

(imaš i kompletan PDF)

Njih stotinak ušli su jedan po jedan u menzu čije su zidove krasili partizanski murali i ogroman natpis: „Ponašanje u restoranu odraz je kućnog vaspitanja svakog pojedinca, stoko.” Na velikim plastičnim poslužavnicima poneli su sa linije svako po kobasicu „kurtonku”, šolju čaja i jabuku. Kazane je nadzirala Miroljubova urednica, ćeretajući sa trpezarcima i kikoćući se na sav glas (u redakciji to nikad nije radila). Pored kolica sa hlebom sedeo je, pazi molim te - takođe Uš, ovaj put u beloj kecelji. Delio je svakome po dve precizno isečene kriške. Jedan debeljko je tražio treću, ali je Krmpota, koji je iza linije upravo presipao ogroman kazan sa čajem, zloslutno izvio levu obrvu. Uš ga plašljivo pogleda, sleže ramenima i reče debeljku: „Jebi ga, ne smem. Ovaj čupa nokte.”
Na izlazu su ih čekala ona trojica.
„Slušaj vamo!”, obrati im se Ristić, “Kome se puši, ima četiri minuta, od čega vam je već prošlo skoro minut!”
„Rile, ne seri.”, prekinu ga Bursać, onaj najveći. “Momci, sedite na te klupe i pušite na miru. Kad završite, idemo nazad. Spremite se za gnjavažu, tako uvek biva na početku.”
„E, Ćale, kakva si sisa!”, razočarano će Ristić. „Oni su gugiji! Kad dođeš, moraš da primaš seks, posle ga daješ.”
Onaj debeljko sede utom pored Miroljuba i ponudi ga cigaretom.
„A odakle si ti?”
„Ma, iz Beograda. A ti?”
„Ja sam iz Futoga.”
„To je, beše, kod Subotice?”
„Pa i nije. To ti je kod Novog Sada. Al je lepše.”
„Da, da, pomešao sam. Pa dobro onda, ja sam...”
„Simić, ta znam.”
„Otkud znaš?”
„Ta svi znaju. Reko si malopre onom zelenom! E, jesi gluperda.”
„Ma jebo ja njemu mater.”
„Ajde de, vi Beograđani bi samo da jebete.”
„Pa dobro, vi Lale bi samo da jedete.”
„Jeste. I zato se mi najedemo, a vi najebete.”
„Opa, pesnik! Zoveš se verovatno... čekaj da pogodim... Laza Lazarević! Tako se verovatno zove i ova kasarna, sudeći po strukturi osoblja.”
„E dobro, Laza jesam. Ali Lazić. Mi smo jedna onako, fina familija. Nismo ludoši ko taj Lazarević.”
„Pa nije bio ni on. Po njemu se samo zove ludara.”
„Ma pusti. Mor’o je biti bar malko lud. Što b’ se zvala ludara po pametnom čoveku?”
„Momci, moj vam je savet da pričate tiše, i da ne skrećete pažnju na sebe.”, priđe im ravnodušni Bursać. „To vam je ovde zlatno pravilo. Završavajte polako cigare.”
Vratili su se u salu. Ne znajući šta da radi, Miroljub je počeo da razgleda panoe sa zidnim novinama. Laza mu pokaza na jedan.
„Paz’ boga ti ovo.”
Na panou je bio veliki natpis: „Nove snage među vezistima”, i tekst o Vodu signalnih vatri zvanom „Irokezi”, pri Mešovitoj četi 1mb. Na jednoj od propratnih fotografija bili su prikazani specifični delovi njihove uniforme. Glavna osobenost bile su formacijske peruške M-02 kojima „Irokezi” maskiraju šlemove, za razliku od ostalih koji koriste lišće. Tu su, zatim, bili i naročiti azbestni ćebići, samostrel M-01 kao prateće naoružanje, te sivomaslinasti pončo sa resama od kanapa za šatorsko krilo - deo svečane uniforme.
„Zamisli metnu nas u ove ludoše!”, reče mu Laza.
„Mene bojim se i hoće.”
„Ta ajde, molim te. Što b’ te tamo mećali?”
„Duga je to priča.”
U tom času u salu uđoše Krmpota i Uš. Miroljub se već nije iznenadio kad je pored njih u uniformi vojvode Stepe i sa adekvatnim brkovima video profesora. Na grudima je nosio široku lentu.
„Vojsko, živela kraljica!”, gromko će on.
„Živela...”, čulo se nekoliko zbunjenih glasova. Miroljub je tek sad primetio iznad govornice ogroman Ljubinin portret sa krunom na glavi i raskošnom ogrlicom oko vrata (malopre je u menzi video partizanske murale, to se dobro sećao). U dnu portreta bio je natpis „Nisam ja.” - kao preslikan sa Deda Mrazove slike na pozivnici za Ljubininu izložbu.
„Sedi svi!”, viknu Uš. To jest, poručnik Ušić.
I Miroljub sede.
“Diš’ se, more, sa te stolice, koj’ ti je kaz’o da smeš da sedneš?”, dreknu narednik Krmpota i ritnu mu stolicu.
“Ja ću, kolega, s njim da raščistim...” reče profesor i tresnu Miroljuba po glavi onom lentom. “S njima samo treba čvrsto... Evo ovaj ovde vam je par ekselans primer kvazi-intelektualca. U dosijeu mu stoji da je pisao za novine, i to loše i nedisciplinovano. Stavljao je ljudima u usta ono što nisu rekli. Pisao je izvitopereno, podsticao na javašluk i zbunjivao posetioce kulturnih dešavanja, ljubitelje lepe reči i otadžbine. Ti ćeš ovde, vojniče,” obrati se Miroljubu, “da se oslobodiš tih pogubnih navika. Ja”, tresnu ga lentom još jednom, “ti (tres!) ga-ran-tu-jem! (tres! tres! tres!)”.
“Dozvolite, gospodine generale, ja ću tu barabu u red...”, uslužno priskoči poručnik Ušić i maznu Miroljuba formacijskim tefterom koji je nosio pod miškom. Miroljub se s mukom štitio od bubetanja.
“Kvazi-intelektualac bi zamolio za malo komunikacije bez dranja. I da usaglasite stavove - je l’ se sedi ili stoji? Ili da legnem? Ja bih ovo poslednje, ali kad otvorim oči da nema ni vas, a ni mene, ovde.”
“Vidi ovamo, Simiću”, izlagao je general Janković, “tvoje nepatriotsko ponašanje poznato je svima. Izbegavao si vojsku, ni u rat nisi hteo da ideš protiv jeretika, neka su po sto puta prokleti.” Svi otpljunuše s gađenjem. “Lajao si protiv prestolonaslednikovice, odmah pošto je otac njen umro od gihta, pokoj mu duši.” Uš i Krmpota s pijetetom zapojaše: “Od gihta, pokoj mu duši.” General nastavi da lupa Miroljuba lentom po glavi.
“Svađao si se u vojnom odseštvu, i vređao naše službenice. Pa jesu li one krive što rade svoj posao? Pa jesam li ja kriv što radim svoj posao? Pa kakav si ti to muškarac i čovek? Seka-Perso! Kukavice!”
“Pajserčino! Ljubičice!” rikao je narednik.
“Ja, molim, nisam vređao, ja sam obratio pažnju vašoj kolegnici da ne izlazi pred stranke neobrijana i sa flekama ispod pazuha, jer to nije profesionalno. Ostavlja vrlo loš utisak o firmi u kojoj radite i ne privlači stranke, već ih odbija i tera da potraže alternativu. A Vi, molim, sada vređate.”
“Ovaj je beznadežan slučaj. S njim primeniti strogu metodologiju.”, reče general Ušu. “Poslaću po njega kad zatreba, da ga priupitam da li se popravio. Živela kraljica!”
S tim rečima, profesor se okrenu i ode.

Kobna izložba - kratki trash roman
Glava 1 | Glava 2 | Glava 3 | Glava 4 | Glava 5 | Glava 6 | Glava 7 | Glava 8
Dodatak 1: Miroljubovo detinjstvo
Dodatak 2: Miroljubovo čeličenje
Dodatak 3: Miroljub na vlasti
Dodatak 4: Miroljub iscelitelj
Imaš i PDF za sve ovo.