Gramatika

Gramarenje

Get it on Google Play

by Luka Činč

2016

Krugougo

Get it on Google Play

by Luka Činč

2016

Kobna izložba

Glava 7

(imaš i kompletan PDF)

A onda, posle nekih sedam godina, jednog jutra na periodičnom informisanju posle smotre, novopečeni kapetan Ušić im je rekao:
„Vojsko, slušaj ‘vamo. Maločas su nas obavestili da je naš objekat sravnjen sa šta? - zemljom. I to kako? Pomoću krstareće rakete Toma... Toma...”
„...Tomahavk.”, dopuni ga nekoliko budala.
„Toma Bebić, magarčine!”, ljutito će Ušić. „Španska raketa „Toma Bebić”, 198.8 mm sa blaziranom bojevom glavom. Ništa vi meni niste naučili na obuci. Nedelju dana nema ‘rane. Ni vode!”
„Milost!”, padoše svi na kolena uz pokorno zveckanje kopljima.
„Nema milosti za jeretike, pička li vam materina!”, grmeo je narednik Dukić.
„Ustaj gore, bando pokvarena!”, nestrpljivo će Ušić. „Slušaj vamo! Kao što sam malopre rek’o, čitav komplekas paviljona, magacini i poligoni za obuku su uni-šte-ni, kao što se da vi... vi...”
„Videti.”
„Videti. I vi, ste, vojsko, bili u tim istim objektima i vi ste takođe, šta?”
„Uništeni.”
„Uništeni, dabome. Tako vam i treba kad ste pajserčine.”
Čulo se sporadično gunđanje.
„Nemo’ neko da mi romori tamo! Bilo kako bilo,” nastavi kapetan, „mi nastavljamo sa redovnim aktivnostima, samo nešto malo drukše nego ranije. Pred nama je naporan čas iz moralne obuke, koji će predvoditi i nadgledati lično gospodin general.” Ušić pozdravi generala i ustupi mu govornicu.
„Vojsko,” bodro će general, „naša tema je učenje izvesnog Serem Kirkegorda o praocima našim Avramu i Isaku. Vežbu ćemo izvesti na Kraljičinom poligonu, gde usled eksplozije nema više rastinja, ali tu su panjevi, a nama upavo oni i trebaju. Dakle: polovina vas odložiće glavu na panj, što se vrši na komandu: „Prva vrsta, glavu na panj od-loži!”. Zatim, druga vrsta vadi formacijsko sekirče, i na komandu „Se-ci!” brzim izmahom iz ramena dejstvuje po vratu svog parnjaka. Od vaše vere u kolektiv i vojničko drugarstvo zavisi kome će u prvoj vrsti ostati glava na - ramenima. Mere bezbednosti uobičajene. Rad samo po komandi, kako ne bi došlo do samopovređivanja. Ima li pitanja?”
Miroljubu kvrcnu nešto u glavi i on podiže ruku.
„Gospodine generale, irokez Simić Miroljub, bla bla bla. ‘Oćemo li mi da budimo onu Trnovu Ružicu ili nećemo? Mislim, jebem mu mater više! Dokle mislite da me gušite? Naučio sam da vam krešem vatre, znam da kodiram bilo koji citat iz vaših omiljenih knjiga, na normu naravno. Dajte mi putni nalog, odem u dvorac, liznem Ružicu, vratim se, razdužim ova govna i idem kući! Je l’ to po vašem sinopsisu?”
„Vojniče, ja sam mislio da si se ti priveo redu i kolektivu...”
„Puši ti meni kurac! ‘Oću da privodim ribe ko svaki normalan čovek, a ti se privodi čemu ‘oćeš, kurtonu bre jedan sa psećom glavom!”
„Lezi gotovs!”, viknu Dukić pratećem vodu koji je stajao na bini (oni su stalno imali bojevu municiju). Svi oko Miroljuba se preplašeno razmakoše, a on izvadi već više puta pominjani kurac i zapevuši streljačima: „Sisaj-te, papa-ni!”
„Ni-šani!”, mirno će Dukić.
General mu mahnu rukom.
„Dukiću, ovde ipak ja komandujem!”
„Prekini-isprazni.”, razočarano će Dukić. A i momci su izgledali pomalo razočarano.
„Simiću!”, obrati se general Simiću, „Priđi razumu, Simiću.”
„Kakvom razumu, ovo je ludnica, jedi bre govna.”
„Spaljeni su tvoji rodni Blokovi, Simiću.”

MIROLJUB: Blokovi zar? Nek skapaju dušmani!
GENERAL: Jedini dom tvoj ovo je sada, znaj!
MIROLJUB: O, Loksija! Kasno čuh ti zloslut crn!
GENERAL: Pred kipovima zar ćeš opet kukati?
MIROLJUB: Muški pos’o - bozima ugoditi.
a tvoj je - ćutati i kuću čuvati!
GENERAL: Moj je pos’o - starešina biti,
a tvoj - vatre strahotne duvati.
MIROLJUB: Za vatre tvoje meni se puvati!
GENERAL: S poglavicom tako ne govoriti!
MIROLJUB: Poglavica u kurac se nositi.
GENERAL: Za te reči Arej tebe kazniti.
MIROLJUB: Poglavica više ne bulazniti.
GENERAL: Tvoje telo gavrani pokljuvati!
MIROLJUB: Tvoj doktorat mentori popljuvati!

Kad je čuo ovo poslednje, general se uhvati za srce sa očiglednim simptomima infarkta. Posle par sekundi došlo je do scene nalik onoj u filmu „Supermen 3”. Iz generalovog tela izdvojio se oblak koji se u magnovenju transformisao u izvornog profesora Jankovića, u sivom sakou i sa kržljavom prosedom bradom. Nekoliko trenutaka dvojnici su se gledali netremice.
„Napusti objekat, smesta!”, viknu general.
„Kolega, spustite ton kad sa mnom razgovarate.”, s indignacijom će profesor.
„Rekao sam, napusti ob-je-kat!”
„Mi nismo na ti, kolega. Vodite računa. Ja što se nekih stvari tiče nemam strpljenja.”
„Ušić! Napred!”, skoro bez daha će general. Ovaj spremno istrča.
„Ovog, ovog ovde...”, pokazivao je general izbezumljeno na profesora, „smesta kod bezbednjaka, i da se pod najstrožim batinama utvrdi... odakle je, ko ga plaća i... i ko mu je dao za pravo da... da zajebava s...starešine. A onda... da zaduži opremu... i p...p...pravo u izviđače, pp...pička li mu materina...”
General se utom zanjiha, pade na zemlju i umre - od gihta, pokoj mu duši. Dukić i Ušić, a za njima i ceo stroj, zapojaše: „Od gihta, pokoj mu duši!”
Profesor sa blagim gnušanjem prođe pored njegovog leša i obrati se stroju:
„Mladići, vežbu o kojoj vam je govorio moj kretenski alter-ego vodiću lično ja. Želim samo da znate da u pitanju nije ništa strašno. Vaš parnjak će se, tik pre nego što ga pogubite, pretvoriti u jagnje, vola ili nešto slično. Pod jednim uslovom - da imate nešto (bilo šta) u šta verujete u životu. Je li to otprilike jasno?”, pogleda ih on pažljivo. Većina ga je gledala belo.
„Ko oseti da psihofizički nije u stanju da izvede vežbu”, nastavi on, „neka slobodno kaže, mi ćemo imati razumevanja. Disciplinska mera je, čini mi se, srazmerno blaga. Samo da pogledam u sinopsis... aha, pet dana u, ovde piše, „seljačkoj kolebi na Divčibare, sa osam razgoropađenih lokalnih muža, zatim bacanje vukovima”. Ništa, kolege, idite i umijte se, presvucite se u one vaše svečane uniforme i vratite se ovde, a mi ćemo dotle žrebanjem izvući parove.”
Posle par sati, stajali su postrojeni u dve duge vrste među panjevima na Kraljičinom poligonu, svaki sa svojim parnjakom. Miroljubu je, treba li reći, bilo dodeljeno da seče Lazu.

Kobna izložba - kratki trash roman
Glava 1 | Glava 2 | Glava 3 | Glava 4 | Glava 5 | Glava 6 | Glava 7 | Glava 8
Dodatak 1: Miroljubovo detinjstvo
Dodatak 2: Miroljubovo čeličenje
Dodatak 3: Miroljub na vlasti
Dodatak 4: Miroljub iscelitelj
Imaš i PDF za sve ovo.