Vuzle

Dobro veče, ovo pre mene je bio Đorđe. Moje ime je Grožđe.

Večerasću vam, pogađate već, reći nešto o nepodnošljivimmacama od maslačaka koje poslednjih dana lete kroz Beograd, odnosno otakozvanim vuzlama.

Prošlog leta sedeo sam sa prijateljima i pio pivo u beogradskoj kafaniIdiot. Kao što je mnogima poznato, ova kafana ima baštu koja senaslanja na Botaničku baštu, i letos je bila u senci ogromnog krošnjastogdrveta sa čijih su grana otpadali sasušeni pupoljci. Jedan Filipmi je pokazao svoju kriglu piva u koju je upalo nešto više takvihpupoljaka. "Gledaj koliko vuzli imam u pivu", rezignirano je primetio. "Zanimljivoje da ti uopšte nemaš vuzli."

Elem, šta su to vuzle? Pomenuti Filip tvrdi da je to nešto čime se pune osigurači. Nisu licne, za licne znamo šta su. Ako sam dobro shvatio, vuzle su ona bela piljevina koja se raspe kad se osigurač rašrafi. Metaforički, Filip vuzlama naziva sve što je veoma sićušno, mnogobrojno i nekontrolisano, bilo da su u pitanju sasušeni pupoljci koji ti upadaju u pivo, ili pomenute mace od maslačaka.

Ako malo bolje razmislimo, doći ćemo do zaključka da su razni aspekti naših profesionalnih i ličnih života prepuni vuzli u najrazličitijim oblicima. Po pravilu, to su stvari koje nas u najmanju ruku nerviraju. U vuzle spadaju:

• mrve od hleba, kim, susam, mak i druga sitna semenja (prezle se čak i rimuju s vuzlama)
• pepeo, prašina i prljavština svake vrste
• dlake od kučića i mačića
• strugotina i piljevina
• delići novogodišnjih ukrasa, naročito onih svetlucavih traka
• papirne konfete, naročito one koje se prosipaju iz zumbalice za papir
• bele tačkice koje se nagomilavaju na ogledalu kad se brijete ili perete zube
• krupno zrno na fotografijama, tzv. moare, koji nastaje od lošeg filma ili nečistoće na objektivu
• čestice staklene ili čelične vune, neobično gadan pojavni oblik vuzli

Da ne nabrajam dalje, svako od vas lako će se setiti još po nečeg.

Generalno pravilo vezano za vuzle jeste da ne valjaju i da ih u svim oblicima treba izbegavati ili minimalizovati. Vuzle su simptomi nemira i rastrojstva, da ne kažem entropije. S njima je jako nezahvalno boriti se, tim pre što su u pitanju nežive stvari kojima je teško naći logiku.

Najsitnije i najneuhvatljivije vuzle ujedno su i najgore. To su bakterije i virusi. Protiv njih možemo da se borimo jedino lekovima koji se baziraju na još sitnijim i neuhvatljivijim vuzlama. Protiv slobodnih radikala još teže, a protiv alfa i beta čestica zasad skoro nikako. Njih možemo jedino da mrzimo. Ustvari, najgora stvar kojom čovek trenutno raspolaže, a u pitanju je i dalje atomsko oružje, nije ništa drugo do produkt cepanja materije na njene najsitnije vuzle.