Austro-Ugarska

Dobro veče, kao što vam je poznato pre nekog vremena uveden je Evro kao nova valuta u Evropi, i kao simbol Evropske Unije i evropskog jedinstva. Jedinstvo još nije potpuno jer još uvek postoje dinari, denari, tolari i kune, ali će i to prestati, i ovi novci će vremenom Evrom postati. Cilj je znači stvaranje velike evropske monete i zajednice evropskih država. To međutim nije tačno. To nije tačno. Cilj svega ovoga nije stvaranje nove države, već obnova starih država – Austrougarske, Franačke i, konačno, Svetog Rimskog Carstva Nemačke Narodnosti.

To praktično znači da kada iz Mađarske direktno bez vize uđeš u Austriju ne znači da je to Evropa bez granica već znači da si ušao u Austrougarsku, i to je lepo. To je jako lepo. Nije lepo to što svih ovih godina te države nije bilo jer je to pre svega šteta, bez obzira što se to svojevremeno Čerčilu nije dopadalo. Uostalom, zašto bi se to njemu i dopadalo. To i nije bila njegova stvar. On je imao svoj Vels i Alster, i morao je o njima da brine.

Ovako, vreme je pokazalo da je Gavrilo bio jako loš mladić i nevaspitan, koji je sprečio da svi mi zajedno budemo Austrougarska, odnosno, to je odloženo za nekih devedesetak godina, jer je jasno da ćemo svi mi biti ponovo članica ne samo Evropske Unije, nego pre svega Austrougarske. To znači da se prilikom referenduma u zemljama zapadne Evrope ne odlučuje o ulasku u Evropsku Uniju nego u ulasku u Austrougarsku. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je velika stvar i veliki događaj to što će se, kada se u Engleskoj, Škotskoj i Velsu bude odlučivalo u ulasku u Evropsku Uniju, zapravo odlučivati o ulasku u Austrougarsku. U Irskoj će se međutim odlučivati o ulasku u Ameriku. Tamo je to već i odlučeno.

Pripajanje ostalih zemalja Austrougarskoj

Situacija postaje još ozbiljnija kada se shvati da će i države Komonvelta praktično biti države Austrougarske. Praktično i svedeno, Australija, Novi Zeland i Indija biće pridružene članice Austrougarske. Interesantno je to da će takav razvoj događaja uticati na prekid sukoba između Indije i Pakistana, ne zbog pojačane svesti o neophodnom miru već zbog činjenice da će i Pakistan ući u sastav Austrougarske. Inače, u Indiji i Pakistanu se o tome neće glasati na referendumu, već će one u sastav Habzburške monarhije ući po čistom automatizmu i principu logike. Ujedno, to će omogućiti građanima ove dve države da 24. decembra na glavnim gradskim trgovima proslave Badnje veče jer će u Indiji nestati potreba za bramanizmom, a u Pakistanu potreba za Alahovom verom.

Kasnije će, vođene tim iskustvom, slično odlučiti Izrael i Palestina, jer hajde da se ne lažemo, jedino rešenje za mir na Bliskom Istoku je da ove dve celine – Izrael i Palestina shvate da je vreme da uđu u sastav Austrougarske. Jer, ako na jednom relativnom malom prostoru postoji sukob dve ili više vera jedino rešenje je da se pristupi katoličkoj veri. To je ključ rešenja Blisko-istočnog problema, ali i svih ostalih problema.

Time postaje jasno da će i Evro biti samo privremena moneta i prelazno rešenje dok se konačno i potpuno ne vrati Nemačka marka, jer budimo realni, marka nije ukinuta – Evro ne postoji. Dok god primaš platu u Evrima jasno je da radiš džabe. Sad se verovatno pitate kako to da će marka biti glavna evropska valuta ako sam sve vreme govorio o obnovi Austrougarske. Zar onda ne bi bilo logičnije da valuta bude šiling ili forinta. Pa, ne bi, zbog toga što sam na početku priče rekao da će na kraju doći do obnove Rimskog Carstva Nemačke Narodnosti.